Za pravu dijagnozu i terapiju, neophodno je redovno merenje krvnog pritiska

„Arterijska hipertenzija znači vrednost krvnog pritiska 140 sa 90, i preko toga, ako lekar meri, znači, ako je to u ambulanti. Ali ako mi merimo, znači ako je to kućno merenje, onda već ako su to vrednosti iznad 135 sa 85 i preko toga, onda bi trebalo da obratimo pažnju, i da možda malo češće prekontrolišemo taj krvni pritisak, i da se javimo lekaru“, rekla je prof. dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Komentarišući merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima, dr Stojanov kaže da „jedno merenje ne znači ništa“, jer na dobijene vrednosti utiču situacije poput fizičke aktivnosti, konzumiranja kafe, pušenja, pa se visok pritisak ne može utvrditi tek na osnovu rezultata jednog merenja.

„Moramo da imamo nekoliko merenja, i onda takva osoba kontroliše pritisak sedam do deset dana, ali pritisak meri u isto doba dana, ne da meri deset puta dnevno. Dakle, dovoljno je jedno merenje, ali u isto doba dana. Ukoliko su stalno vrednosti povišene, onda bi trebalo da se javi lekaru“, savetuje dr Stojanov.

Ističe da je važno i dvadesetčetvoročasovno praćenje pritiska, kada pacijent nosi poseban aparat, obavljajući svoje uobičajene aktivnosti.

„Kada se analizira taj monitoring, onda imamo mogućnost da kažemo zaista, da li ta osoba ima povišen krvni pritisak ili nema. Inače, ‚nošenje monitoringa‘, za pravu dijagnozu je obaveza kod trudnica, i to je jedini način za pravo postavljanje dijagnoze“, objasnila je dr Stojanov i dodala da, ako se utvrdi povišen krvni pritisak, sledi procena o tome koja je terapija potrebna, nakon čega se kreće se nefarmakološkom terapijom, a posle i sa farmakološkom.

Lekovi za povišeni pritisak nisu po automatizmu terapija „do kraja života“

„Za pravilnu dijagnostiku povišenog krvnog pritiska, po novim preporukama, jako je važno da se palpiraju periferni krvni sudovi, da se vidi kakvo je stanje periferne cirkulacije, radi se brahijalni indeks, a još nešto što je ušlo u preporuke 2018. godine, su aparati, koji, pored praćenja krvnog pritiska, imaju mogućnost praćenja krutosti krvnih sudova“, rekla je dr Stojanov, koja je naglasila da uz pomoć aparata, postoji mogućnost da se prate ključni parametri koji učestvuju u formiranju krvnog pritiska, količina cirkulišuće tečnosti i periferni otpor, nakon čega se postavlja vrednost krvnog pritiska, određuju faktori pritiska i na kraju i, na kraju, daje prava terapija.

Kada se nekome ustanovi visok krvni pritisak, obično se smatra da će toj osobi lekovi biti potrebni do kraja života. Dr Stojanov međutim kaže da „to ne mora da znači“.

„Povišen krvni pritisak može da se desi u stresnim situacijama i tu je lekar da proceni da li će pacijent da uzima stalnu terapiju ili se ta terapija menja. Često nam se događa da naši pacijenti u zimskom periodu, uzimaju veći broj lekova, međutim, u letnjem periodu, broj lekova se smanjuje, upravo zbog velike spoljne temperature, više se znojimo, više se šire krvni sudovi, pogotovo kod osoba kod kojih je taj elasticitet krvnih sudova očuvan, znači, kod mlađe populacije. I onda je to razlog da takvim pacijentima smanjimo dozu antihipertenziva, nekada i da se prekine sa uzimanjem lekova“, ispričala je dr Vesna Stojanov za RTS. 

Doktorka naglašava da u rizičnu grupu pacijenata spadaju osobe kod kojih pritisak varira, i da su kod njih češći moždani udar, infarkt srca, problemi sa bubrezima.

„Kada imamo velike oscilacije u vrednostima krvnog pritiska, prvo treba da znamo da li ta osoba ima povišen krvni pritisak, da li treba da uzima terapiju, ili, ukoliko uzima terapiju, da li su doze lekova i broj lekova koje uzimaju adekvatni, jer se događa da upravo kada pacijet popije antihipertenzivnu terapiju, pritisak dosta padne, pogotovo ako je velika doza, i onda imamo reaktivne skokove. I upravo ove poslednje preporuke su ukazale na važnost da taj pritisak nema te velike oscilacije tokom 24 sata, odnosno tokom nedelje, odnosno, tokom meseca“, izjavila je dr Vesna Stojanov.