Koljin „Meksikanac“ podstrek za kućnu izolaciju

„Kao i obično, sanjam o tome da odem sa porodicom na selo. Ništa novo kod mene, znači, osim što me je ova korona učvrstila u ideji da ću da bežim u brda. Ne iz straha, već zato što mi je preko glave svega – i ove civilizacije i kapitala i demokratije i medija i svega ostalog... Verujem da je to osećaj koji se javlja kod većine ljudi“, kaže Kolja o nadahnuću za pesmu.

Prema njegovim rečima, iza snimanja Meksikanca u ovom trenutku nema „neke specijalne strategije“, već je, nakon što je pesma bila gotova, odlučeno da se ne čeka na novi album i neka bolja vremena, jer je ovo, kako kaže, najbolje vreme za ovu pesmu.

Uz to, video-klip (snimljen u stanu, telefonom) koji prati Meksikanca, objašnjava Kolja, „nije spot, već mali podstrek ljudima da izdrže kućnu izolaciju, jer, u suštini, ništa nam bitno ne fali. „Osim pameti“, smatra poznati muzičar.

Može li se Koljin Meksikanac shvatiti kao mala posveta Jugomeksikancima, osobenom hibridnom muzičkom žanru pedesetih i šezdesetih godina u komunističkoj Jugoslaviji?

„Sećam se toga dobro, bilo je nekog šarma u tome, neke radosne tuge u tim pesmama... Pozdrav za Mehiko!“, naglašava Pejaković.

Dodavši svom pevanju i sviranju gitare ovaj put i usnu harmoniku, Kolja je snimio Meksikanca, po običaju, u produkciji Vojislava Aralice koji je radio i aranžman i svirao gitare, dok je za klavijature bio zadužen Ivan Aleksijević. Kontrabas je svirao Milan Pavković, a bubnjeve Saša Ranković.

Pesma je snimljena tokom februara i marta u beogradskom studiju „Siena“, uz snimateljku Sanju Đuričić.