Od Maksimetra do Tajne vinove loze, Karaklajić ponovo snima za RTS

O svom novom projektu, Karaklajić otkriva da prati dve porodice – jednu iz okoline Palića, a drugu iz Rajačkih pimnica u istočnoj Srbiji.

„Te dve porodice su se pre 25 godina srele, a sada su se ponovo povezale. Dva su glavna lika - Vojin Ćetković i Sloboda Mićalović, on sa severa, ona sa istoka“, objašnjava Karaklajić.

Koliki je ova serija poduhvat, proslavljeni reditelj navodi podatak da u njoj učestvuje 120 glumaca.

„Ne bih nikoga favorizovao. Oni su svi moji favoriti. Mislim da smo napravili dobru podelu i gledaoci će uživati ne samo u tekstu i priči, nego i u glumcima“, istakao je Karaklajić.

Posle dugogodišnjeg rada u inostranstvu, Karaklajić ponovo snima za RTS, a ta saradnja je počela šest i po decenija.

„Imao sam 10 ili 11 godina i svaki dan sam recitovao neku novu pesmu. To smo snimali u Radio-industriji Nikola Tesla u nekadašnjem Bulevaru revolucije. Tu su u Mija i Čkalja radili neke skečeve, orkestar Duška Radetića je svirao, pevači i mi deca pevali pesme. Bilo je svega“, prisetio se reditelj.

Kasnije je na red došao Maksimetar.

„Radili smo sa 200 ljudi u publici, dva orkestra, baletskom grupom i Draganom Nikolićem kao voditeljem i Sašom Radojčićem kao njegovim pomoćnikom i dirigentom. To je bilo ludilo. Taj adrenalin se video i osetio preko ekrana“, kaže Karaklajić.

Tvorac je i kultne špice za Dnevnik, koja se i dan danas koristi u malo izmenjenom obliku.

„Generalni direktor me je zvao i rekao da smislimo špicu, jer je Zagrebačka televizija platila Nemcima 40.000 maraka za novu špicu. Onda smo smislili tu elektronski animiranu špicu, zvali Nenada Čonkića, izuzetnog grafičkog dizajnera, Zorana Simnjanovića za muziku“, objasnio je Karaklajić.

Prema njegovim rečima, čitava priča je bila ispričana, od Beograda pa se širio na čitav svet, koji je u početku bio ravna ploča, pa više nije bio i pojavio se globus.

Potreba za izazovom

U Švajcarsku je 1980. otišao da napravi dokumentarni film o šahovskom meču između Korčnoja i Karpova.

„Snimio sam ga i otišao u SAD da ga prodam. Otišao sam na dve nedelje i ostao 25 godina. Napisao sam dva uspešna filma, napravio više od 1.000 televizijskih programa, sa 33 ili 34 godine bio umetnički direktor Avala filma. Više nisam imao veliki izazov, a meni je potrebno da imam izazov i rešio sam da tamo krenem od nule“, istakao je Karaklajić.

Ono što nije bila nula, kako kaže, je bilo njegovo znanje.

„Svoje iskustvo sam tamo doneo i preneo. Vrlo brzo sam ušao u neke tokove i počeo da radim u jednoj firmi. Napravio sam produkciju, televizijski studio. Onda svoju firmu osnovao. Stalno sam se borio i stalno je bilo uspona i padova, ali nikada nije bilo dosadno“, zaključio je Karaklajić.