Gordan Matić: Znamo više o kralju Arturu nego o kralju Milutinu i Kraljeviću Marku

Realizovan u produkciji „Telekoma“ Srbija i izvršnoj produkciji „Kontrast studija“ igrano-dokumentarni serijal Srpski junaci srednjeg veka čiji je prvi ciklus premijerno prikazan na RTS-u 2017. godine, uz odlične reakcije i snažan odjek u javnosti, ove jeseni je dobio novu sezonu čije emitovanje se uskoro završava.

Prema najavama, izvršna produkcija „Kontrast studija“ u saradnji sa „Telekomom“ Srbija, priprema i uskoro će započeti realizaciju i trećeg ciklusa Srpskih junaka srednjeg veka.

Druga sezona serijala istorijski je obuhvatila period XIV i prve polovine XV veka. Kao i u prvom ciklusu, i ovoga puta se prepliće istorijsko, epsko i tradicionalno u pričama o ličnostima koje su odredile sudbinu mnogih naroda i kultura na prostoru Balkana u ovom veoma dinamičnom i turbulentnom periodu istorije.

Junaci novih deset priča bili su despot Stefan Lazarević, car Uroš, Banović Strahinja, vojvoda Momčilo, Tvrtko Prvi Kotromanić, Jug Bogdan. Jelena Balšić i Đurađ Branković.

Vodeća ideja autorskog tima je bila da se, posle dužeg vremena, auditorijumu ponudi kulturno-obrazovni, atraktivan sadržaj, vrhunskog kvaliteta, rađen po uzoru na formate ovog tipa, koje realizuju vodeće svetske medijske kuće i produkcije.

O svim izazovima rada na ovom projektu za Internet portal RTS-a uoči kraja drugog ciklusa serije, razgovarali smo sa scenaristom i rediteljem Gordanom Matićem.

– Mi se često pozivamo na sopstvenu istoriju a poznajemo je površno... ili senzacionalistički. To je, čini mi se ostatak dela mitomanskog nacionalnog populizma poslednje decenije prošlog veka. Za razliku od nas na nekim drugim prostorima su decenijama strateški ulagali u razvoj popularizacije sopstvene istorije i tradicije.

Pogledajte samo istoriju Gala, Vikinga, Normana. Kod nas prosečan gledalac zna više o Jovanki Orleanki, Henriju VIII ili kralju Arturu nego o kralju Milutinu ili Kraljeviću Marku. Takvi sadržaji se suptilno decenijama prave i emituju. I prave tako kvalitetno da svuda u svetu mogu da se prodaju, i gledaoci žele da konzumiraju. Tako se širi kulturni uticaj. Animirani, pa dokumentarni pa igrani, strip, roman, serija... Kombinacija različitih narativnih oblika namenjenih različitim konzumentima.

Važno je da gotovo uvek mora postojati doza kritičkog osvrta na sopstvenu istoriju. Biti kritički i prema sebi i prema vremenima koja se obrađuju. Na našim prostorima kritički osvrt na sopstvenu istoriju može se smatrati nekakvom 'intelektualnom izdajom'. Kod nas su mnogi termini i mnogi pojmovi 'običnom čoveku' izmešani, zamagljeni. Nacija, narod, vera, i sve što ide pod tim pojmovima. Tako da on uzme šta mu se 'servira'.

Sa druge strane ovo je sadržaj kojeg sam želeo i sam da gledam a nije postojalo na vizuelnom i narativnom nivou kakav mislim da bi trebao da bude savremeni dokumentarni program. Kao ljubitelj History chanela, National Geographica, znao sam da mogu sa kvalitetnom ekipom saradnika da napravim nešto namenjeno sadašnjem gledaocu naviknutom na estetske standarde ovih kanala.

Da li ste ijednog trenutka imali osećaj da Vam neće uspeti, pre svega da na sebe preuzmete odgovornost i izložite se oštrom sudu kako istoričara, tako i dela publike koja ima, blago rečeno, potpuno pogrešnu predstavu o pomenutom istorijskom periodu?

– Iskreno ne. Imao sam dobru ekipu 'Kontrast studiosa' sa sobom. Radili smo najbolje što znamo. Naiskrenije – iz stomaka što se kaže. Pokušali smo da predvidimo sve probleme i opasnosti po projekat. Kada smo ga postavili kako treba stvari su počele da se odmotavaju.

Želim da istaknem da je zaista jako važna ekipa. Od sjajnih saradnika eksperata, produkcije 'Kontrast studios', direktora fotografije Peđe Jočića, do organizatora, dizajnera, logistike i sjajnih montažera.

Odakle ste počeli? Koja knjiga Vam je „otvorila oči" i navela Vas da kopate sve dublje i dublje?

– To je bio splet okolnosti. Prva epizoda je zapravo bila pilot i obradila je Zmaj Ognjenog Vuka, a to me je inspirisalo da napravim predlog produkciji da radimo 'biopic' serijal srednjeg veka. Nešto ranije sam radio na projektu koji pokriva raniji period o mitologiji Južnih Slovena. Pa eto neka znanja sam imao odatle. A od knjiga svakako Mavro Orbin, Ostrogorski, Čajkanović, Jiriček, Spremić, komparativna religija i mitologija itd.

Istoričari su dugo zazirali od medija (bar u nekom ranijem periodu) ne shvatajući da određena, nužna pojednostavljenja koja zahteva televizijski dokumentarizam, ne narušavaju akademsku pravovernost njihovog rada. Koliko Vam je izbor pravih stručnih saradnika, istoričara i arheologa, pomogao u realizaciji?

– Mislim da je izbor stručnih saradnika jedan od ključeva uspeha serijala i priznanja i stručne javnosti. Oni su sjajni i ljudi i stručnjaci. Jezgro svakako čine Miloš Ivanović kao istoričar, Marko Aleksić arheolog i Boško Suvajdžić kao istoričar književnosti. Ali ima ih još zaista. Posebno sagovornici van naše zemlje poput Petkovskog iz Makedonije ili Guneša iz Turske. Svi oni imaju ulogu i veliki doprinos uspehu serije. Ne samo ispred kamera već i u istraživanju i pripremama.

Da li ste i sami ostali zatečeni nekim otkrićima na koja ste naišli tokom rada na seriji?

– Da, naravno. Na primer zastava sa Kosovskog boja koja se čuva u Istanbulu, Esfigmenska povelja na Svetoj Gori, Dubrovački arhiv, ali i činjenica da se u Srbiji nažalost ne nalazi skoro ni jedan važan istorijografski dokument o našem srednjem veku. Ima ih svuda - Istanbul, Dubrovnik, Cavtat, Venecija, Firenca, čak i Sofija i Krakov..., ali ih mi nemamo i nisu lako dostupni našim stručnjacima za ponovnu analizu novim tehnologijama.

Neprijatno iznenađenje jeste otpor da se uradi DNK analiza Nemanjića. Mi nemamo DNK strukturu naše najčuvenije vladarske porodice. To nije dopušteno ni na ostacima cara Dušana niti cara Uroša. Kada sam video kakve je naučne rezultate dalo istraživanje moštiju despota Stefana shvatio sam kakvo bogatstvo se ostavlja narednim generacijama. Šteta što tu nema razumevanja.

Šta Vam je zadavalo najviše muke u scenarističkom i rediteljskom postupku?

– Scenaristički arhivska građa i formatiranje u paket tj. vremensko trajanje tv slota. Rediteljski poigravanje sa tezama, ritam i tempo smenjivanja informacija sa emocijama. Žao mi je samo što produkciono ne možemo da dopustimo sebi još par dana snimanja kostimiranih delova ili veće scenografske intervencije. Ovako sve snimamo samo na postojećim lokacijama sa neznatnim intervencijama. E, to je rediteljski veliki izazov. Takođe, izazov je pripremiti statiste za uloge – koje su pre stanja.

Verujete li da će Vaša serija potaći neke autore (ili Vas) da možda više ne zaziru od ovog perioda i pronađu inspiraciju za neka dramska ili filmska ostvarenja, za neku našu verziju Igre prestola?

– Mislim da to zavisi pre svega od producenata. A kako su glavni producenti u našoj zemlji RTS i 'Telekom' Srbija, mislim da zavisi od njih. Nažalost serija Nemanjići nije olakšala posao bavljenja tom epohom u smislu dramskog programa. Podsećam samo da sa ovim programima i sadržajima se ne sme žuriti i juriti godišnjice ili posebni povodi. Moraju da se rade temeljno. Temeljno svakako ne znači kratko, a to opet sigurno ne znači i jeftino! Pitanje je prepoznavanja potreba i prepoznavanje opšteg javnog interesa.

Da li će ova serija uspeti da se probije na međunarodno tržište kao, recimo, što je uspelo HRT-u sa serijom Hrvatski kraljevi?

To je posao RTS-a i vlasnika serije 'Telekoma' Srbija. Da podsetim, Hrvatski kraljevi su bili državni projekat čije emitovanje na Historiju bilo dogovoreno mnogo pre kraja snimanja. To je strategija.

Ako želimo da naše 'Junake' vide van naših granica neko mora da dogovori njihovu distribuciju. Verujem da kvalitetom mogu naći mesto na programima međunarodnog tržišta.