Dimitrije Vojnov: Klatno gledanosti prelazi na porodične serije

Vojnov je uspeo da nas ubedi da svet tajnih službi funkcioniše upravo onako kako je on napisao.

Da li je ono što smo gledali u Vašoj seriji zaista tako ili ste nas Vi ubedili da je to tako uz dobar scenario?

-Stvari su veoma bliske istini. Ono što nije tako, to je da, prosto stvari o kojima serija govori, u stvarnosti traju nešto duže. U ovoj dramskoj celini, u seriji su one prosto malo ubrzane. Dovedene su na nivo da se dešavaju ti neki procesi u nekoliko nedelja ili meseci, a u stvarnosti mogu da traju mesecima ili godinama. Dakle, stvari su u seriji uglavnom ubrzane, ali su poprilično istinite, i bezbednosne pretnje kojima se bavimo, manje više tako izgledaju.

Koliko traje samo istraživanje i priprema jednog scenarija?

-Kada se radi scenario, hajde da kažemo da imamo mogućnost između dve sezone da prođe godinu dana, i onda u tih godinu dana, na ovaj ili onaj način, scenaristi imaju priliku da razmišljaju, da istražuju, da rade... Tako da, kada se serija pokrene, to je neki ritam u koji morate da se uklopite, stizali vi to ili ne.

Da li postoje neki obrasci po kojima se pravi serija, neka pravila koja dobra serija mora da ima?

-Postoje obrasci koji proističu iz jedne jako važne stvari a to je način emitovanja i to je sam karakter serije. Mi imamo četiri osnovna modusa. Jedan je sam karakter serije koja može da bude pravljena za televiziju, da kažem, običnu televiziju sa nacionalnom frekvencijom, gde morate da imate maltene u svakoj sceni, gotovo u svakom kadru, jednu vrlo jasnu sliku toga šta je ta serija, da li je to krimić, komedija, ko je dobar, ko je loš... Mora da bude dinamična zbog toga što se bori za publiku. Ljudi lutaju po kanalima, gledaju sport, vesti, i ako naiđu na seriju, ona mora da ih privuče. Imate i drugi pristup, to su serije koje se prave za ove kanale gde ljudi plaćaju pretplatu sa idejom da gledaju serije, dakle, počnu da gledaju seriju sa jednom posebnom vrstom strpljenja, koju publika ovih običnih televizija nema. To je velika razlika.

Druga stvar, po kojoj se stvari razlikuju je način emitovanja. Vi kad emitujete seriju na primer jednom nedeljno, vi morate da imate priču koja će na neki način biti zaokružena zbog toga što nedelju dana publika nema novu epizodu i mora da bude njena radoznalost i pažnja na neki način ipak zadovoljena. I s druge strane naravno, stvari koje povezuju dve epizode su ipak nešto labavije i manje, a s druge strane, imate to veselje kao što su Netfliksove serije, gde cela serija izađe odjednom, i ljudi mogu da ih gledaju odjednom, da ih bindžuju, to je izraz koji se sada koristi, i one su potpuno drugačije zato što se one gledaju kao cela serija odjednom i onda možete da u mnogo više elemenata pravite kontinuitet.

Da li sada živimo u vremenu serija? Da li su serije ukrale slavu filma, i uselile se u naše živote umesto filmova?

-Apsolutno! Mislim da su serije zauzele jedno posebno mesto koje su ranije zauzimali filmovi, ali ih nisu zamenile. Serije su zauzele jedan prostor do kog film više ne dopire, u svojoj bioskopskoj formi, a to su priče o ljudima, priče bez nekog velikog spektakla, ali sa velikom emocionalnom snagom, to su ranije pružali i filmovi. Ali zato što u bioskope sada uglavnom stižu najveći spektakli, koji imaju ogromne marketinške kampanje, i pravljeni su da se gledaju u celom svetu, imate u bioskopima vrlo malo takvih priča, one su se preselile na televiziju. I ono što je bio nekada takozvani nezavisni američki film, to je sada na neki način preuzela televizija.

Da li postoji moda nekih serija, jesmo li mi sada ušli u modu krimi serija u Srbiji? Da li postoji moda serija negde u svetu? Da li nekoga kopiramo i od čega to uopšte zavisi?

-Kada je reč o modi serija ona ranije nije postojala jer smo imali dva kanala, a onda i kada smo imali više kanala, realno, imali smo dva kanala koji su pravili serije. Sada tih kanala ima mnogo više i oni emituju mnogo više serija, mnogo više sadržaja, konkurencija je mnogo veća, i samim tim, serije više ne zavise od ponude, već publika dosta utiče na to šta će se gledati. Ono što je po mom mišljenju uslovno rečeno, moda, to je da su sada, kriminalističke serije, ja mislim, ušle već polako u jednu fazu zasićenja, mislim da je to neko klatno, gledano gledanosti prešlo na porodične serije, i mislim da će na njih biti stavljen veći akcenat u budućnosti.

Da li ste zadovoljni kako je završio Službenik, i kako je prošao kada je reč o publici? Rekli ste da su službe zadovoljne?

-Ja sam veoma zadovoljan time kako je serija prošla. Radio sam dosta serija i filmova ranije, koje su bile gledane i omiljene i ljudi su reagovali na njih. Međutim, moram da kažem da ovako zainteresovanu publiku i ovako zainteresovane i pažljive gledaoce, kakve sam imao na Državnom službeniku, ja nikada nisam sreo. Znači od prve epizode, pre godinu i po dana kad je emitovana, do druge sezone i poslednje epizode druge sezone, ja zaista nisam imao, nije prošao nijedan dan, da se ljudi nisu javljali da mi nešto kažu, da me nešto pitaju... To je bilo jedno stvarno fantastično iskustvo. To me je veoma ispunilo kao autora i mislim da je i ostale članove ekipe to zaista obradovalo i inspirisalo i mislim da je to nešto što je nesvakidašnje u načinu na koji je prihvaćena ova serija.