Besplatni filmski maraton za vikend u kući

Kada se registrujete na ovom sajtu otvaraju se neslućene mogućnosti i pristup zaista ogromnom sadržaju, kako iz programskog arhiva RTS-a, tako i iz probrane strane i lokalne kinematografije.

Za celu porodicu

Televizor je i dalje ognjište našeg doba, iako su u formi tableta, laptopova i mobilnog telefona napravljene i male individualne baklje koje osvetljavaju i greju svakoga od nas. Pa ipak, sa dobrim programom raspaljenim na ekranu, lako se okupi cela porodica.

Milioni Denija Bojla

Dečji film ovog velikog autora o neuspeloj pljački tovara novca u vreme kada su države EU prelazile na evro. Ovaj film nastao je kao manje ambiciozan rad Denija Bojla u trenutku njegove umetničke tranzicije iz holivudske fase u sledeću koju će krunisati Oskarima za Milionera sa ulice.

Kako to obično biva, oni filmovi od kojih autor najmanje očekuju umeju da se ispostave kao ponajbolji u njihovom opusu. Poznato je da su deca uticala mnogo na Denija Bojla, recimo na ćerkinu preporuku angažovao je Deva Patela za Milionera sa ulice.

Iako nije specijalista za filmove namenjene deci, uzvratio je na najbolji način i snimio jedan od najboljih dečjih filmova prošle decenije.

Dečko mrav Aska Haselbalha

Danski film o dečaku superheroju koji posle ujeda mrava dobija nadljudske moći. I glavni junak ovog filma je, kao i mi, čuo za Marvelovog Ant-mena, ali šta da radi morao je da uzme slično ime.

Ovo je dinamičan dečji film, živih boja, vešto realizovan u ritmu koji će prijati najmlađima, i omogućuje im da u ovoj epohi superherojskog filma dobiju jedan takav naslov samo za sebe. Iz Dečka-mrava proistekla su i dva nastavka koji takođe zaslužuju pažnju.

Ovim filmom danska kinematografija pokazala je da predstavlja jednu od najjačih snaga u produkciji za decu i na zanimljiv način se uključila u superherojski globalni dijalog.

Legenda broj 17 Nikolaja Lebedjeva

Ruski biografski film o čuvenom hokejašu Valeriju Harlamovu, koji je u karijeri imao uspone i padove, ali je bio toliki svetski as da je bio među prvim Sovjetima kojima je stigla ponuda da zaigraju u američko-kanadskoj profesionalnoj hokejaškoj ligi (NHL).

Tu ponudu je odbio, ali je bio učesnik istorijskog meča na kom su odmerili snage upravo reprezentativci SSSR-a i ekipa u kojoj su bili NHL profesionalci koja je tada trebalo da odlučki ko je najbolji na svetu.

Harlamova igra ruski superstar Danila Kozlovski, film je raskošno snimljen i prikazuje stranu sporta koju smo retko imali priliku da vidimo, a to je kako su živeli oni koje u američkim filmovima gledamo kao protivnike.

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

Televizijska komedija Milana Raleta Nikolića je program koji svako mora pogledati barem jednom u životu u društvu cele porodice.

Sada već davne 1993. godine ovaj televizijski film izabran je za najbolju televizijsku dramu u istoriji naše televizije. Na novom glasanju 2008. godine ušla je među deset najboljih.

Reč je o antologijskom ostvarenju, delu naše ne samo televizijske već i lične istorije koje povezuje sve generacije stasale na prostoru gde se hvata signal RTS-a.

Slobodan Đurić i Milena Dravić briljiraju u glavnim ulogama. Iskoristite ovo vreme da se i vi uključite u taj niz predaje ovog kultnog televizijskog ostvarenja novim generacijama.

Pad Čaušeskua, predstava sa pevanjem i pucanjem

Televizijski dokumentarni film Miloša Milića možda nije tipična stvar za gledanje sa decom. Ali ovo jeste jedna vrlo zanimljiva istorijska lekcija i događaj kog se ja sećam iz vremena kad sam bio dete, i čini mi se da mi posmatranje tih događaja uživo nije nanelo teže posledice.

I danas ova priča ima smisla jer pokazuje kako borba za slobodu nikada ne izlazi iz mode, kako su oni koji deluju kao nepobedivi zapravo veoma slabi, i konačno kako je uticaj medija još pre trideset godina bio izuzetno jak i kako ga moramo biti svesni.

Ovaj film je stoga zanimljiv kao povod za porodično sećanje i za diskusiju o onome što je viđeno i doživljeno.

Za mamu i tatu

Završio se aplauz lekarima, serija u terminu posle Dnevnika, specijalna emisija o koroni i stiglo je vreme za predah.

Siloviti oskarovca Mišela Azanavisijusa

Izuzetan biografski film o Žan Liku Godaru, jednom od najznačajnijih, a svakako najuticajnijih reditelja u istoriji filma. Azanavisijus se fokusira na prelomni period Godarovog života i karijere, u vreme čuvenih demonstracija 1968. godine i otkazivanja Kanskog festivala zbog pobune politički angažovanih autora.

U tom periodu, Godar doživljava lomove rastrzan između želje da bude filmski autor, intelektualac i ulični revolucionar, i teškoća da ispuni svaku od tih uloga. Kada se na to dodaju i problemi u ljubavnim odnosima, imamo izuzetan materijal za duhovitog i veštog reditelja kakav je Azanavisijus.

Laka lova Danijela Espinoze

Švedski gangsterski film koji je oduševio prvosveštenika tog žanra Martina Skorsezea i omogućio ovom reditelju upečatljivu holivudsku karijeru.

Pored Espinoze, ovaj film je afirmisao i Džoela Kinamana, švedskog glumca američkog porekla koji je sada postao izuzetno uspešna filmska i televizijska njuška u Holivudu.

Film je snimljen po romanu švedskog advokata koji je postao pisac, Jensa Lapidusa, i govori o mladom siromašnom studentu koji radeći za moćnu stokholmsku mafiju upada u pakleni obračun. Značajno mesto u događajima imaju i pripadnici jugo-mafije koja je umnogome oblikovala izgled savremenog švedskog podzemlja.

Posle Pušera, Laka lova je najzanimljiviji prikaz naše gangsterske dijaspore do sada privoljen na film. 

Dipan Žaka Odijara

Prvi, i uz Jupiterov mesec Kornela Mundruca verovatno i najbolji film o temi koja je bila najvažnija do pojave pandemije, a to su migracije. Ovaj Odijarov film osvojio je Kanski festival 2015. godine i govori o bivšem pripadniku Tamilskih tigtrva koji se doseljava u siromašno francusko predgrađe u kome vladaju bande i počinje da oseća kako iz rata nije pobegao u spokoj već u novi rat.

Okolnosti života iznova bude ratnika u njemu i odlučuje da uzme pravdu u svoje ruke.

Odijar je snimio neke od najboljih krimića u proteklih trideset godina, ali u Dipanu pravi zanimljiv spoj socijalne hronike i veoma ortodoksnog akcionog filma osvete.

Ovaj spoj je šokirao mnoge kritičare tada u Kanu, ali Odijar je napravio skladnu celinu koja je ovaj film učinila i pionirskim, a možda i ponajboljim do sada kad je reč o temi velikog priliva migranata.

Svečana obaveza po scenariju Siniše Kovačevića

Bila je pri vrhu mnogih izbora za najbolju televizijsku dramu u istoriji beogradske televizije. Kovačević je jedan od najdoslednijih pisaca u pogledu obrade teme života u vojsci, bilo da je reč o regrutnom propagandnom filmu kao što je Najbolji Dejana Šorka, snimljen po uzoru na Vojničinu Klinta Istvuda ili priča o raspadu države u adaptaciji komada Janez koju je snimio Živojin Pavlović pod naslovom Država mrtvih. Svečanu obavezu režirao je Božidar Nikolić i ona govori o sazrevanju i neočekivanim prijateljstvima koja se rađaju između momaka sa različitih društvenih pozicija tokom služenja JNA. Snimljena 1986. godine, ova drama kritički sagledava društvenu situaciju i zrelo prikazuje socijalne i psihološke efekte služenja obaveznog vojnog roka.

Oko specijal – Tijanić, niko kao ja

Jednočasovni dokumentarni specijal kojim je obeleženo pet godina od smrti našeg velikog novinara i nekadašnjeg direktora televizije Aleksandra Tijanića.

Ovaj specijal je odoleo zubu vremena jer obrađuje jednu izuzetno harizmatičnu ličnost čiji rad nema rok trajanja i danas se gleda kao izuzetno uzbudljiv doumentarni film koji vredi povremeno obnoviti.

Ukus nestašnih

Ovaj ponoćni termin je rezervisan za ponoćne projekcije koje su stvar ukusa, za roditelje koji se osećaju mladi i decu koja vole da krše pravila.

Molitva pre zore

Napet i brutalan zatvorski film Žan-Stefana Suarea, francuskog reditelja koji je posvetio karijeru provokativnim filmovima. On ne snima često, ali ono što iznese pred publiku, ostaje za ceo život. Ovaj film možemo slobodno okarakterisati kao Ponoćni ekspres za 21. vek.

Glavni junak je britanski bokser Bili Mur koji se obreo u tajlandskom zatvoru. Tokom odlsuženja kazne, uprkos tome što je stranac, nije pošteđen upoznavanja jednog paralelnog sveta baziranog na dominaciji i surovosti. Suvare nas ubedljivo uvodi u taj svet i skoro dva sata mi živimo u njemu, zajedno sa Murom, koji je odatle na kraju uspeo i da izađe.

Hladni jul Džima Mikla

Ekranizacija proze Džoa Lensdejla, koji je u svojim delima prikazao mračno naličje američke provincije, naročito Teksasa i Luizijane.

Na tragu filmova Voltera Hila ili Džona Karpentera, Mikl gradi film koji nadilazi tipične žanrovske definicije, negde na ničijoj zemlji između trilera i horora.

Smešten je na kraj osamdesetih, kada su velike preteče još uvek bile žive, zdrave i aktivne i ovim filmom Mikl pokazuje da ih nije gledao uzalud. Tako pored Majkla Si Hola, protagoniste serije Dekster, ovde gledamo i ikonu osamdesetih Dona Džonsona i velikog dramskog umetnika Sema Šeparda u jednoj od poslednjih uloga, i u ovom filmu oni beleže neke od najboljih rola svojih inače već bogatih karijera.

Pogrešan prozor Nača Vigalonda

U svojoj glumačkoj podeli ima dva atraktivna lica – Ilajdžu Vuda, najpoznatijeg po serijalu Gospodar prstenova, i Sašu Grej, jednu od predvodnica intelektualnog talasa porno-zvezda koji se na američkoj sceni za odrasle pojavio početkom novog milenijuma.

Španski reditelj Načo Vigalondo je posle nekoliko uspešnih španskih radova otišao u Holivud i tamo počeo da prenosi svoju poetiku čiji je osnov pravljenje neobičnih žanrovskih priča datih iz neobične vizure, bilo je da je reč o atipičnim likovima ili uglovima snimanja.

Ova priča o manijaku koji progoni ljude data je iz vizure računarskog ekrana, veb-kamera i svih drugih tome sličnih izvora slike i zvuka. Film je neobičan i uzbudljiv za ljude koji vole sveže serviran žanrovski sadržaj.

Kiki, ljubav je brza Paka Leona

Španski film u jednom od onih neameričkih slučajeva rimejkova iste priče. Ovog puta, Pako Leon je rimejkovao australijski film Džoša Losona, koji bi našoj publici mogao biti zanimljiv jer u njemu jednu od glavnih uloga igra Bojana Novaković.

Elem, kod Leona nema Bojane Novaković, ali ima pet duhovitih, pomalo uvrnutih priča u kojima seks igra važnu ulogu. Ovaj film postigao je ogroman uspeh, pre svega, zahvaljujući univerzalno razumljivoj priči kojoj je dat pikantni španski začin.

Šumanović, komedija umetnika

Televizijski film snimljen po scenariju Branka Vučićevića, jednog od pokretačkih duhova jugoslovenskog avangardnog filma koji je najviše kroz rad Dušana Makavejeva uticao i na globalne filmske tokove.

U režiji Borisa Miljkovića i Branimira Dimitrijevića, tada pionira srpskog advertajzinga i muzičke video-produkcije, sa ogromnim zaslugama za defnisanje izgleda našeg novog talasa, ovaj televizijski film pokušao je da inkorporira Šumanovićevu subjektivnu viziju stvarnosti, iščašenje sveta iskazano u njegovim slikama, sa tragičnom sudbinom koju je na kraju imao.

Reč je o jednom od najznačajnijih televizijskih filmova koje je naša televizija proizvela, sa snažnim autorskim pečatom grupe autora na vrhuncu stvaralačkih snaga.