„Delirijum tremens“ i kao film i kao serija

Gostujući u Beogradskoj hronici, glumac Tihomir Stanić rekao je da ga je Delirijum tremens podstakao da, poput glavnog lika u filmu, razmišnja o sopstvenoj prošlosti. „Film me je naterao da razmišljam o nekim događajima iz sopstvenog života. I glavni junak u filmu, vraća se svojim ranim godinama i traži izvor nekih problema“, rekao je Stanić.

Kada je reč o vraćanju u prošlost i preživljavanju nekih ranijih iskustava kako bismo našli odgovore na određene probleme, a kroz prizmu jednog naroda, Stanić smatra da ljudi na celom svetu imaju probleme, ali da ih mi, zbog udaljenosti, ne vidimo.

„Mislim da mi generalno stalno tražimo da istaknemo neku specifičnost kao narod. Smatram da to nije tako. Život nas jeste žuljao ovde, pa prepoznajemo naše probleme kao najveće ali mislim da je na celom svetu tako“, objašnjava glumac.

Govoreći o saradnicima, Stanić ističe posvećenost i entuzijazam RTS-ove ekipe na čelu sa Marijom Beretom. Kada je reč o reditelju, činjenica je da Goran Marković često pravi filmove o glumcima kao što je Turneja. Taj svet obradio je i u Delirijum tremensu.

„Goran je u jednom momentu tokom snimanja rekao da je u ovom filmu sve nekako autobiografsko. Goran je glumačko dete i takvo okruženje mu je koristilo da može otvoreno da priča o svemu. Mi glumci volimo javnost, volimo otvoreno da pričamo o problemima i onda, verovatno preko glumaca, i publika možda nekako može da prepozna svoje sopstvene sudbine“, kaže Stanić i dodaje da je na premijeri filma trema dolazila u obzir jedino kada su u pitanju njegovi studenti i ćerka.

Film Delirijum tremens posvećen je Predragu Ejdusu. „Predraga Ejdusa sam upoznao dok sam bio student. Hvalio me je, voleo me je i postali smo jako dobri prijatelji. Davao mi je korisna uputstva za igru, bio je jedan redak, otmen gospodin evropskog kova", rekao je Tihomir Stanić.