Kako da život u gradu ukrasite biljkama

U svetu, ali i kod nas postaje trend da se i povrće gaji u urbanoj sredini na balkonima i prozorima, navodi gošća Jutarnjeg programa, Slavici Stuparušić, novinarka i inženjer hortikulture, autorka knjige Bašta u saksiji.

„Možemo da gajimo paradajz zajedno sa cvećem. A na jednoj višespratnici sam videla vreže lubenice i posle toga sam rekla, nema toga što se ne može gajiti na terasi u saksiji“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Od aromatičnog bilja u stanu možemo da gajimo gotovo sve. Bosiljak se u najvećoj meri odomaćio, ali i peršun koji je i začin i lekovita biljka, kao i nana i timijan.

„Naše bake su nekada u baštama gajile sve, ali se ta tradicija vremenom izgubila. Sada se vraća i ima raznih pokreta, poput 'Permakulture' koji zagovaraju upravo to, da cveće i povrće, ili biobašta moraju da idu zajedno jer biljke jedna drugu čuvaju“, naglašava Slavici Stuparušić.

Postoji nekoliko istraživanja, mada još uvek nedovoljno, jer je ceo pokret urbanih bašti novijeg datuma, koja kažu da povrće neće povući sve loše sastojke iz zemljišta i da sve od povrća što raste na balkonu slobodno možemo da konzumiramo.

Akvaponika je i nova i stara tehnika uzgajanja biljaka koja podrazumeva da se zajedno, u istom resursu, odnosno vodi, gaje i ribe i biljke. Ribe hrane biljke, a biljke čiste vodu ribama.

„Kinezi na primer imaju cela jezera koja tako funkcionišu, a danas je to jedan od načina za pročišćavanje vode. Ovo od davnina vuče korene, ali je sada modernizovano“, dodaje novinarka.

Ljudi su napustili selo da se ne bi bavili zemljoradnjom, ali savremeni trend je da se biljke gaje u gradovima. Najpre zato što je ekonomičnije, jer su manji troškovi transporta. Zatim proizvodi stižu sveži, a neka američka istraživanja pokazuju da onda ljudi više jedu sveže povrće, a manje slatkiše, zaključuje Slavica Stuparušić, autorka knjige Bašta u saksiji.