Ah, taj Kopenhagen – i Pariz, i Amsterdam, i Skandinavija u jednom

„Gospode Bože, prelepog li grada!“ – iskreno mi se oteo uzdah divljenja već tokom prve šetnje danskom prestonicom.

Grad koji kao da je pokupio ponešto iz svih krajeva Evrope. Dok bazate Frederikstadom, u okolini kraljevske palate Amalijenborg, osećaćete se kao da šetate Parizom; šarene kuće u nizu tik uz morske kanale u Novoj luci ličiće vam na Amsterdam; veličanstvena kupola Mermerne crkve poneće vas u mislima do Rima i Vatikana, dok će vas okerasto-cinober zgrade od fasadnih cigala sa skladnim velikim prozorima vratiti u skandinavsku realnost.

Samo ime grada otkriva i razloge zbog kojih je osnovan, zvanično u 12. veku: Kopenhagen u prevodu znači „trgovačka luka“. Bogata komercijalna aktivnost u gradu i njegov ubrzani razvoj doprineli su da on preuzme ulogu danske prestonice, a najveći procvat doživljava od početka 17. veka, za vreme vladavine Kristijana IV.

„Zakonom se gradi država“ – natpis na impozantnoj klasicističkoj zgradi Krivičnog suda, kao da upravo u ovoj državi ima najviše smisla, jer to se vidi na svakom koraku. Kopenhagen je izuzetno bezbedan grad. Ovde roditelji neretko ostavljaju i bebe u kolicima ispred kafića, na svežem vazduhu, dok oni unutra pijuckaju kafu.

Danci se zakona pridržavaju ne zato što im u suprotnom preti kazna, nego zato što su na to naviknuti od malena. Kako je to slikovito opisao lokalni vodič Stjuart: Stajali bi danima na pešačkom prelazu, ako bi se semafor pokvario i crveno svetlo im stalno pokazivalo da još nije vreme da krenu.

Simpatičnog vremešnog Amerikanca i građanina sveta, koji je živeo u više od dvadeset zemalja, a posetio ih još stotinak, supruga Dankinja dovukla je u Kopenhagen pre devet godina. I prepun je priča o Dancima, iako žali što nije uspeo da je nagovori da penzionerske dane provode negde na jugu Španije.

Danska je zemlja bicikala i u tom smislu je, uz Holandiju, vodeća u Evropi. U Kopenhagenu ima više bicikala nego stanovnika i pet puta više bicikala nego automobila. Na svakoj ulici i putu jasno su označene i odvojene staze za pešake, bicikle i automobile.

Jedna od gradskih atrakcija je i Mala sirena, skulptura na hridi duž šetališta uz obalu, inspirisana poznatom bajkom Hansa Kristijana Andersena koja, istini za volju, i nema baš mnogo sličnosti sa Diznijevim crtanim filmom.

Nevelika skulptura jedno je od najslikanijih obeležja grada, iako uživo ne deluje naročito impresivno. Kada padne mrak, ni ne pokušavajte da se do nje prošetate. Jedva ćete je i videti, jer nema nikakvu rasvetu, a i put je slabo osvetljen.

A pisac iz čijeg je pera nastala Mala sirena, ali i mnoge druge bajke na kojima su odrastale generacije širom sveta uopšte nije imao nameru da postane pisac. Želeo je da nastupa na sceni i bude baletan. Pojavio se jednog dana te 1820. pred vratima stana poznate balerine Ane Margarete Šal na neplaniranoj audiciji, ali primabalerina nije imala razumevanja za ambicije 14-godišnjeg krakatog, visokog i ne baš gracioznog momka, pa je sa indignacijom odbijen. Legenda kaže da je taj događaj kasnije inspirisao Hansa Kristijana Andersena da, tužan i razočaran, napiše svoje Ružno pače.

Potom je želeo da peva u operi i primljen je u hor dečaka, ali ga je mutiranje ubrzo sprečilo da se ostvari i u toj umetnosti. Sudbina je htela da svu svoju unutrašnju setu, umetnički potencijal, ali i frustraciju zbog nerazumevanja okoline za privlačnost koju je osećao ka istom polu, pretoči u reči, ostvari se kao čuveni pisac i postane definitivno najpoznatiji Danac svih vremena.

Još jednog poznatog Danca gotovo svakodnevno pominjemo i ne znajući da to činimo. Poslednji vikinški kralj Harald Plavozubi (Bluetooth) vladao je u 10. veku i bio poznat kao ujedinitelj Danske i Norveške. Nadimak je dobio po svom mrtvom, tamnom zubu, iako će vam vodič u Kopenhagenu sigurno ispričati šaljivu priču da ga duguje svojoj velikoj strasti – borovnicama!

Pre više od dvadeset godina, kada su se inovatori kompjuterske i mobilne tehnologije iz „Intela“, „Eriksona“ i „Nokije“ sastali kako bi istražili načine bežičnog povezivanja elektronskih uređaja, projektu su nadenuli ime po skandinavskom kralju koji je postao poznat kao ujedinitelj i neko ko je povezao dva bratska naroda. I tako je nastao bluetooth. Čak i njegova opšte prihvaćena oznaka, za koju mnogi misle da je samo modifikovano slovo „b“, u stvari su originalni inicijali Haralda Plavozubog pisani danskim runskim pismom.

Danci su vrlo ponosni na činjenicu da su prva država u svetu koja je legalizovala gej zajednice 1989, iako, našaliće se, više iz poreskih razloga, nego borbe za ljudska prava.

Najstariji gej bar na svetu nalazi se upravo u Kopenhagenu, „Centralhjernet“, i otvoren je još 1917. godine, kao mesto gde su, pričalo se, „muškarci mogli da se upoznaju sa drugim muškarcima“. Od 1955. je i zvanično otvoreno deklarisan kao gej bar.

Kopenhagen je poznat i kao gurmanska destinacija, jer spada u gradove sa najvećom koncentracijom Mišlenovih zvezda, svojevrsnog Oskara kulinarstva, po glavi stanovnika. Doduše, samo za one dubljeg džepa.

Danska prestonica je ne samo jedan od najskupljih gradova na svetu, nego i grad u kojem su ekskluzivni nosioci Mišlenovih zvezda – najskuplji od svih. Za „Nomu“, restoran koji je, otkad je osnovan pre 19 godina, čak četiri puta biran za apsolutno najbolji na planeti, rezervacije se, kažu, primaju i do pola godine unapred, a za meni treba iz novčanika istresti oko 700 evra!

Za ogromnu većinu ljudi koji to sebi niti žele niti mogu da priušte, ostaju lokalni specijaliteti, poput smerebroda (puter hleba), ili aromatičnog gluga, skandinavske verzije kuvanog vina, koji će vas grejati tokom dugih zimskih šetnji, ili odličnih danskih uličnih kobasica kojima, prema pisanju štampe, nisu odolevali ni Bil Klinton ili Mišel Obama, kada su odsedali u eksluzivnom hotelu „D'Anglter“ na Novom kraljevom trgu.

Danska je ostala kraljevina do današnjih dana i najstarija je monarhija u Evropi i jedna od najstarijih u svetu, s tradicijom dužom od hiljadu godina. Kraljevska porodica, kuća Gliksburga, u srodstvu je sa gotovo svim vladarima Evrope.

Osamdesetdvogodišnja Kraljica Margrete II je ove godine proslavila zlatni jubilej – 50 godina na tronu i posle smrti britanske kraljice Elizabete postala najduže vladajući monarh na kontinentu. Prva je žena na čelu danske države od 14. veka, pre nje su se smenjivali samo „Kristijani“ i „Frederici“.

Vrlo je interesantna kao ličnost, svestrano obrazovana, poliglota, strastveni pušač, izuzetno visoka (1,82m), a svoju umetničku crtu ispoljava kreirajući kostime za baletske i pozorišne predstave. Liberalnih je shvatanja, udovica je francuskog diplomate i ohrabrivala je i svoje sinove da bračnu sreću pronađu sa izabranicama bez „plave krvi“.

Kopenhagen je i grad čiji stanovnici obožavaju da budu na otvorenom, da se zabavljaju, pijuckaju i druže. Upravo ovde osnovana su i dva (uz bečki Prater, koji je na drugom mestu) najstarija zabavna parka na svetu: Baken iz 1583. i Tivoli, osnovan 1843, u strogom centru, mali raj za decu u duši, bez obzira na godine i uzrast. Ali, o njemu ćemo posebno drugom prilikom.

Kopenhagen je grad izuzetne arhitekture. Najlepši pogled pruža se sa Okruglog tornja, prelepe građevine iz 17. veka u okviru kompleksa Trinitatis, koju čine i crkva i čuvena biblioteka. Lepotom naročito plene zamkovi: Kristijansborg, u kojem je smešten danski parlament; Amalijenborg, gde je kraljičina rezidencija; Rozenborg, muzej koji svedoči o bogatoj danskoj istoriji i čuva kraljevske dragulje.

Veličanstvena je i zgrada gradske skupštine, a neizbežna za posetiti i prelepa Karlsberg Gliptoteka. Pivarski magnat i veliki mecena i kolekcionar Karl Jakobsen sakupio je tu maestralna dela svetskog vajarstva, ali i slikarstva.

Galerija sadrži impresivnu postavku francuskih majstora impresionizma i ekspresionizma, naročito Pola Gogena, koji je bio oženjen Dankinjom i jedno vreme živeo u Kopenhagenu.

Promenade uz more se, osim živopisnim kućama u nizu holandskog stila, odlikuju i modernom arhitekturom stakla i čelika. Najimpresivnija od svih je zgrada Opere, direktno prekoputa kraljevske palate, čija je izgradnja koštala više od pola milijarde evra, a finansirao je i donirao državi 2000. godine vlasnik „Merska“, najvećeg operatera teretnih brodova na svetu, u zamenu za otpis poreskog duga. Kada je na dužnost stupila nova vlada ispostavilo se da dug, izgleda, nije ni postojao. Velelepna zgrada ostala je da krasi dansku prestonicu.

Sa te strane zaliva nalazi se i hipi kolonija Kristijanija, takođe zanimljiva za turiste.
Ipak, mesto gde ih ima najviše svakako je centralna gradska „štrafta“, ulica Streget, najduža šoping ulica u Evropi, sa svojim brojnim prodavnicama, suvenirnicama i restoranima, u kojoj uvek zuji kao u košnici.

Ljubazna Hrvatica iz Siska, Ivana, koja radi u jednoj od suvenirnica, priča nam da je Kopenhagen i odličan grad za studiranje jer su fakulteti besplatni (za državljane EU). Ona je došla pre pet godina i tu završila postdiplomske studije, ali ipak ne namerava da ostane da živi.

U Kopenhagenu vam neće često biti potrebne naočare za sunce, naročito ako ga posetite u jesen ili zimu. Tokom mog boravka u novembru sve vreme je bilo oblačno, vlažno i hladno, ali to kao da se nije ni primećivalo. Koliko li bi mi se tek dopalo da je bilo više sunca ....