Sva čuda Srbije u jednoj knjizi

Kao i svi mi, stanovnici nekadašnje Jugoslavije, i autor knjige je znao elemntarne podatke o toj, svoj zemlji: Kada je i kako nastala, koja je reka najduža, koja planina najviša, gde je najstariji grad, najveće jezero...

Nešto što svaki patrota, bilo koje države, mora i treba da zna. To je sastavni deo opšte i građanske kulture, o tome se saznaje u kući, potvrđuje u školi, prenosi na mlađe. Nestankom bivše zemlje, prestala su da važe mnoga dotadašnja osnovna znanja.

Našli smo se u Srbiji u kojoj doduše, ne fale naglašene patriote i još glasniji nacionalisti, hvala bogu, ni normalniji građani svih profila obrazovanja i statusa, ne fali ni tradicija, ni mitovi, ni malo naduvane istorije, ali, zapanjuće škripi oko elementarnog stvarnog poznavanja mnogo čega iz istorije, geografije, umetnosti, kulture, tradicije Srbije.

Koja nam je sad najviša planina? Koja najduža reka? Najveće jezero? Najstariji grad? Najstarija crkva?

Na prvi pogled, izgleda da to u ovoj zemlji nikome nije važno, da se bez toga može, zažmurićemo na sopstveno neznanje, preturili smo mnogo preko glave i bez toga, pa možemo i nadalje.

Na sreću, u Srbiji ima ljudi koji se ne mire sa tim neznanjem, osećaju značaj falinke, stalo im je da pronađu te odgovore.

Radetu Vesoviću, piscu knjige Pravac Srbija je to glavni motiv i motor pokretač za polazak na putovanja i dugogodišnje tumaranje po raznim budžacima, poznatijim i manje znanim delovima zemlje, u potrazi za biserima svetske i naše baštine, usput zastajkujući pred velepnim pejsažima kojima naša zemlja obiluje.

Početne putokaze kretanja nalazio je na inernetu, čak banalno, na prilično nepouzdanoj Vikipediji, na licu mesta dobijao ispravke i dopune koje su ga primorale da podatke proveri u stručnoj literaturi, da zaviri u radove Zavoda za zaštitu spomenika i kulture, Zavoda za zaštitu prirode, raznih odelenja SANU, da dođe do zanimljive ostavštine vrhunskih naučnika i istraživača, kao na primer kultne knjiga Aleksandra Deroka: Srednjovekovni gradovi u Srbiji i Crnoj Gori, koja ga je prosto zarazila da obiđe i preturi svaki i najmanji ostatak starih utvrda opisan u knjizi.

Početno zadovoljavanje ličnih pobuda za spoznajom Srbije, preraslo je u nešto mnogo ozbiljnije i opšte, podaci i fotografije su se nagomilale, odlučio je da ih podeli na internetu. Otvorio je sajt Rutizam i pozvao prijatelje i ostale zainteresovane da mu se priključe.

I ljudi različitih profesija su došli, krug radoznalaca se širi, putuje se u manjim i većim grupama, sajt postaje sve posećeniji i korisniji. Baš to interesovanje i radoznalost brojnih ljudi, nužno ga je teralo ka trajnijem zapisu, guralo u pravcu nastanka ove knjige – Pravac Srbija.

Rade Ž. Vesović je inžinjerski tačan, strpljiv u pronalaženju, uporan da se uspentra i do teško dostupnih ruševina gradova, da gazi rečice ne bi li dospeo do napuštenih vodenica, kilometrima pešači do napuštenih naselja, do zaboravljenih spomenika, do raznoraznih čuda prirode za koje ni meštani ne znaju tačno gde se nalaze.

Pritom se ne razbacuje pisanjem, ne prenatrpava podacima, on zapise daje koncizno i precizno sa korisnim digresijama, putnim upustvima kako i kad stići, sa obaveznom mapom na kraju svakog poglavlja i dragocenim kju-ar kodovima za GPS snalaženje.

Knjiga je sjajan podsticaj za radoznale, ohrabrenje i onima sa plićim džepom za putovanje i upoznavanje domovine.

Vredno je istaći, da ovo delo obiluje izvanrednim autorskim fotografijama, prava je šteta što nisu štampane u većem formatu, ali za utehu, oni zainteresovani mogu ih videti na sajtu rutizam.com u pravoj veličini i lepoti.

Pravac Srbija je veoma originalna, stilski moguće i jedinstvena knjiga, od velike kulturološke važnosti, dragocen putokaz za one koji žele da putuju i istraže Srbiju, jer iznosi neverovatno mnogo vrednih, korisnih podataka o istorijiskim spomenicima, zdanjima, manastirima i crkvama, geografskim fenomenima, tradicionalnom graditejstvu, kulturi i običajima naše zemlje.

Krajnje je vreme da se o tome šire i više zna.