Dolina vekova - deo srpske i svetske kulturne baštine

Manastiri nisu samo hramovi bili su škole, riznice znanja i bolnice. Dveri se nikada nisu zatvarale za posetioce. Čak ni u vreme najvećih pošasti i epidemija. Kako u prošlosti tako i danas. Trenutno je zbog epidemije vreme posete u Žiči ograničeno - od 6, 30 do 18 časova svakog dana.

Vernici bogosluženja mogu da prate samo u porti manastira Žiče i krunidbene crkve Vaznesenja Hristovog.

"Porta je u potpunosti uređena kao i sam kompleks manastira tako da je posetiocima vrlo lagodno da borave u manastiru. Da obiđu samu crkvu. Da se pomole bogu. Da upale sveće i da prosto provedu vreme u svetinji tražeći mir", kaže Milica Stojanović, kustos manastira Žiča.

U Žiči su rukopoloženi kraljevi, počev od Stefana Prvovenačanog i episkopi a u Studenici igumani kao najpoštovanije manastirske starešine u srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Studenica je kolevka naše istorije. Njene mermerne skulpture su nastale 290 godina pre Mikelanđelove Pijete.

Studeničko Raspeće 296 godina pre Mona Lize. Čak je i sunčani časovnik urezan kraj južnog
portala stariji 200 godina od astronomskog časovnika u Pragu.

"Studenica je jako slojevita. Ovde imate kulturu, istoriju. Imate arheologiju. Istoričari umetnosti mogu da uživaju u Studenici. Ona je i dalje jedan svetionik duhovnosti srpskog naroda", istakao je Marko Šaptović, kustos manastira Studenice.

Svako može da pronađe mir i spokoj u manastiru. Odvažniji i u isposnici Svetog Save na liticama iznad Studenice odakle su se prostirali posedi Nemanjića.

Manastir Gradac je u središtu Doline Jorgovana, posvećen je Jeleni Anžujskoj i kralju Uroš Prvom. Pored Studenice Stefan Nemanja je podigao i Đurđeve Stupove pre 850 godina kombinujući romanički i vizantijski stil.

"Tako da je taj stil nazvan Raški stil, odnosno, Raška škola. I to je ono što je najreprezetativnije i što privlači posetioce iz celog sveta u manastir Đurđevi Stupovi", ispričao je Jeromonah Gavrilo, iguman manastira Đurđevi Stupovi.

Uroš Prvi ne počiva u Dolini jorgovana već u svojoj zadužbini, manastiru Sopoćani.

Hram Svete Trojice podigao je 1265 godine u ukrasio najlepšim freskama toga doba.

Freska Uspenje Presvete Bogorodice smatra se najvećim slikarskim ostvarenjem u Evropi u drugoj polovini 13. veka.

"Umetnici su nama nepoznati, znači nisu sačuvana imena tih umetnika, ali znamo da su bili
vrhunski poznavaoci kako antičke kulture i filozofije tako i pravoslavne teologije", priča Jeromonah Zosim, sabrat manastira Sopoćani.

Manastiri u Dolini vekova su pod zaštitom UNESKA. Deo su naše i svetske kulturne baštine. Nasleđe Svetog Save i Stefana Nemanje traje više od osam vekova.