Grenobl pokazuje da je „zelena revolucija“ i te kako moguća

Grad ušuškan između alpskih planinskih venaca, na dve reke, na samo dva sata od Monblana, najvišeg vrha Evrope, Grenobl je došao do drugog vrha, ali neslavnog. Prosečna temperatura raste više nego u celoj Francuskoj.

Svesni procesa bez povratka, rešili su da, ako ne da okrenu smer, makar uspore proces klimatskih promena. Krenuli su u eksperimente. Jedan od njih pokušava da pokaže da li je moguće da stanovanje bude potpuno samoodrživo – da energiju koju trošite sami proizvedete?

Ove zgrade su gotovo potpuno autonomne, odnosno energetski nezavisne.

„Naš stan struju dobija iz solarnih panela. Voda se reciklira od kiše, i tu vodu koristimo za tuširanje i za toalete. Dakle, vodu za piće ne koristimo za toalet, što je više ekološki“, kaže Bilel Uergi.

„Na tušu postoji jedan sistem za konzumaciju vode, gradacije od zelenog, preko plavog, do crvenog. Ja nikada ne stignem do crvenog, ali ako se pojavi morate da prestanete sa korišćenjem vode“, dodaje Luis Bulier.

Ukupno za stan kirija izađe 640 evra, a za struju mesečno plaća 30 evra, što je u poređenju sa standardnim cenama manje za oko 50 do 60 evra mesečno.

Agencija koja je pod kapom lokalne vlasti podstiče obnovu energetski neefikasnih zgrada radi se izolacija krovova, zidova, podova i stepeništa. Cilj da renoviraju 5.000 kondominijuma i time ostvare 40 odsto uštede energije.

„Prosečna cena renoviranja po stanu je oko 20.000 evra, ali uz pomoć subvencija bude u proseku oko 13.000 evra. Oni sa manjim primanjima dobijaju više bespovratnih sredstava, pa plaćaju manje, cena može da se spusti i do 5.000 evra. Kako bi to platili, građani mogu da uzmu zajam od banke“, objašnjava Gael Boguto iz lokalne agencije za klimu i energiju.

Ipak, da se uloženo isplati, mora se čekati 10 godina. Do tada se ne čeka na ostalo. Osamdeset odsto grada greje se pomoću energije iz obnovljivih izvora i sa ambicijom da to bude 100 odsto do 2030. godine.

Do tada žele i da smanje efekat staklene bašte za 50 odsto. Ovde je zato pesak kralj, a biciklisti i trotineti imaju centralno mesto – traku sredinom ulice i čak 400 kilometara staza.

Glavnom ulicom u centru grada mogu se kretati samo gradski prevoz, bicikli i trotineti. A u većini ulica ne može se kretati brže od 30 kilometara na sat. Tako uspevaju da smanje buku, ali i emisiju štetnih gasova za četvrtinu.

Grenobl je započeo ekološku avanturu koju mnogi vide kao inspirativnu. Na čelu je gradonačelnik koji je došao iz Zelene partije i želi „Nju dil“ za Grenobl.

„Udvostručio se broj biciklista u poslednjih šest godina, članovi gradske uprave koriste bicikle, kada smo došli na vlast 2014, prodali smo 15 automobila koje je grad koristio. Koristim bicikl, kako bi se ljudi identifikovali da ne postoji diskrepanca između onoga što govorimo i radimo. Imamo 10.000 bicikala za iznajmijivanja, a u Parizu ih je manje od 20.000, a mi smo 15 puta manji od Pariza“, ističe gradonačelnik Grenobla Erik Piol.

Jedan eksperiment se zasigurno nije dopao svima. Grad je 2014. odlučio da kaže zbogom bilbordima, pa ih danas nećete videti na ulicama Grenobla iako grad zbog toga ostaje bez 600.000 evra godišnje. Odgovaraju da je grad lepši bez njih.