Maslačak može biti i salata i lek, ali i zdravija zamena za kafu

Maslačak ili zub lava kako ga Englizi i Francuzi zovu naziv je dobio po svojim nazubljenim listovima koji podsećaju na zube lava.

Maslačak je korov, ali i lekovita biljka gorkog ukusa. Pun je kalijuma, eteričnih ulja, vitamina ce, gvožđa i raznih drugih supstanci pogodnih za naše zdravlje, a cela biljka maslačka je jestiva.

„Maslačak spada u jednu od najneverovatnijih biljaka koje su poznate čoveku. Pored toga što ovi listovi, pre nego što biljka procveta, mogu da se koriste kao ukusna salata, koja je vrlo zdrava, blagotvorno deluje na našu jetru, na naše organe za varenje i sadrži jako puno manitola. To je jedna vrsta prirodnog šećera koja se posebno preporučuje ljudima koji su preživeli moždani udar i srčani udar“, naglašava Momčilo Antonijević, narodni travar.

Cela biljka maslačka može da se koristi u lekovite svrhe, objašnjava Antonijević. Ukoliko se koristi za jelo onda se upotrebljava list, za čaj se koristi i list i cvet, ali prvenstveno po svojoj lekovitosti poznat je koren maslačka.

Blagotvorna svojstva korena maslačka

„Koren maslačka jedno je od najbojih biljnih sredstava za stimulaciju lučenja žuči, odnosno za regeneraciju naše jetre. On deluje i blago laksativno i poboljšava prokrvljenost creva, tako da na taj način pomaže ljudima koji imaju problem sa digestivnim traktom. Deluje i diuretično, dakle, pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma i poboljšava prokrvljenost bubrega s druge strane, pa se preporučuje i ljudima sa urogenitalnim problemima“, dodaje narodni travar.

Ukoliko koren maslačka izvdimo u jesen, dobro ga ispržimo i sameljemo, može da se koristi kao kafa, odnosno biljna kafa koja je mnogo korisnija i zdravija jer ne sadrži kofein, a ima sličan ukus kao kafa.

Koren maslačka sadrži mnogo inulina, jednog nerastvornog vlakna, pa se zato preporučuje ljudima koji pate od povišenog nivoa šećera u krvi, odnosno dijabetesa, dodaje Momčilo Antonijević.

Sunačani sat i simbol mira

U stara vremena cvet maslačka je služio pastirima kao sunčani sat. Cvet maslačka se otvara sat vremena nakon izlaska sunca i meri sunčevo kretanje na njegovoj dnevnoj putanji i zatvara se u sumra.

Simbol maslačka je prisutan od drevnih vremena. Mnoge kulture su upoređivale njegov izgled sa suncem i verovale da pomaže da budemo srećni, uspešni i zadovoljni. Zato i jeste simbol mira, topline, nade, leta i detinjstva.

Posle sazrevanja cvet maslačka daje belo lagano seme i postoji verovanje koje kaže da ukoliko se oduva cela glava semana, da će nam se ispuniti jedna želja.