Lek protiv bolova preti da zbriše ugrožene evropske lešinare

Diklofenak služi za ublažavanje upalnih procesa i bolova i već je zabranjen u Indiji, Pakistanu, Nepalu i Bangladešu, nakon što je utvrđeno da ubija životinje koje su se hranile telima uginulih goveda lečenih pomenutim lekom, piše Gardijan.

Procenjuje se da je to uzrok smrti desetina miliona lešinara. Neke vrste u delovima južne Azije pretrpele su ogromne gubitke i njihova populacija opala je za neverovatnih 99,9 odsto.

Uprkos tome, diklofenak je odobren u Španiji i drugim evropskim zemljama, jer su stočari, kompanije za proizvodnju lekova i regulatori tvrdili da se uginula stoka u Evropi odlaže drugačije nego u Indiji. To je značilo da lešinari neće moći da dođu do mesa sa diklofenakom.

„Pokazalo se da je ta tvrdnja pogrešna. Potvrđeno je da je mladi lešinar u nacionalnom lovnom rezervatu Boumort u Španiji uginuo upravo od trovanja diklofenakom“, rekao je Džon Malord iz Kraljevskog društva za zaštitu ptica.

„Ovo je izuzetno zabrinjavajući razvoj događaja. Možete imati nekoliko lešinara koji se hrane jednim uginulim telom, a ako je zagađen lekom, sve ćete ih ubiti samo jednim hranjenjem. To se verovatno događa već neko vreme i sigurno su uginuli i mnogi drugi lešinari“, objasnio je Malord.

Evropski lešinari ugroženi

Evropa ima četiri vrste lešinara: orla bradana (Gypaetus barbatus), crnog lešinara (aegypius monachus), belu kanju (Neophron percnopterus) i beloglavog supa (Gyps fulvus). Trovanja ovih ptica mogu biti slučajna, ali i namerna.

Nedavna istraživanja takođe su otkrila da diklofenak ne samo da ubija ptice i životinje koje se hrane strvinama, već je koban i za orlove iz roda Aquila, među kojima su i suri orao poznat i kao zlatni (Aquila chrysaetos) i španski krstaš (Aquila adalberti). Ostalo je samo oko 300 parova španskih orlova krstaša, što ih svrstava među ugrožene ptice.

„Dokazi pronađeni u Španiji, nažalost, potvrđuju ono na šta upozoravamo već skoro punu deceniju. Lešinari umiru od trovanja diklofenakom primenjenim u veterini i ovo bi već moglo uticati na kretanje populacije. Apsurdno je i dalje insistirati na davanju dozvola za upotrebu leka koji ubija ugrožene vrste kada u Evropi postoji mnoštvo drugih sigurnih i jeftinih alternativa“, naglasio je Ivan Ramirez, iz grupe za zaštitu ptica "BirdLife International".

U južnoj Aziji, vrste lešinara koje su bile najviše pogođene uvođenjem diklofenaka krajem 20. veka, obuhvataju indijskog supa (Gyps indicus), uskokljunog supa (Gyps tenuirostris) i orijentalnog supa (Gyps bengalensis).

Manje lešinara – veći rizik od besnila i bolesti koje ptice prenose na čoveka   

Nekada se smatralo da je sup sa belim okovratnikom (Gyps bengalensis) najrasprostranjenija velika ptica grabljivica na svetu sa populacijom od mnogo miliona jedinki. Do 2016. godine njihov broj je opao na oko 10.000.

Ovako katastrofalan pad u populaciji imao je veliki uticaj na ekologiju. U Indiji, Nepalu i Bangladešu uginula stoka je prepuštena raspadanju na otvorenom bez lešinara koji bi uklonili meso.

Čopori divljih pasa postali su brojniji kako bi popunili ekološku prazninu. Rezultat toga je povećan rizik od besnila, upozoravaju zdravstveni stručnjaci. Slično tome, vrana ima osetno više, što je povećalo rizik od prenošenja infekcija na živinu i ljude.

Zbog smanjenja broja ptica lešinara, upotreba diklofenaka, kao protivupalnog sredstva u lečenju stoke zabranjena je u Indiji 2006. godine (iako se i dalje prodaje u malim dozama za primenu kod ljudi).

Međutim, uprkos protivljenju ekoloških organizacija, diklofenak je odobren za upotrebu u veterini u Španiji i Italiji pre nekoliko godina.

„Najveći broj lešinara u Evropi nalazi se u Španiji. Rečeno nam je da diklofenak ne predstavlja pretnju za njih. Sada smo pronašli jasne dokaze da to nije tačno. S obzirom na to da postoje dobre, sigurne alternative koje bi se mogle koristiti kod goveda, vreme je da se veterinarska upotreba diklofenaka hitno zabrani u Evropi“, poručio je Malord.

Nedavno je pod još neutvrđenim okolnostima uginuo poslednji beloglavi sup u BiH.