Oni čiste prirodu a mi ih trujemo – divljim životinjama potrebna zaštita

Iako je trovanje divljih životinja na Balkanu nelegalno, ova štetna praksa je i dalje široko rasprostranjena i predstavlja stvarnu pretnju divljini, posebno lešinarima, životnoj sredini i javnom zdravlju. 

Zahvaljujući akcijama sprečavanja trovanja postignut je veliki napredak, a sada pokretanje ambicioznog projekta donosi novu nadu u dalju borbu protiv ovog problema.

Kroz projekat „Balkan detoks lajf" devet organizacija će sarađivati sa raznim državnim i međunarodnim akterima, od državnih institucija do lovaca i stočara, kako bi umanjili ovu pretnju i postigli konkretne rezultate u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

„Projekat je izgrađen na dobrim osnovama Balkanskog projekta za borbu protiv trovanja (BAPP), posebno u obezbeđivanju angažovanja relevantnih državnih institucija u borbi protiv trovanja divljih životinja, te će omogućiti nastavak ove inicijative za poboljšanje rešavanja slučajeva trovanja, i postići značajno smanjenje mortaliteta lešinara i drugih pogođenih vrsta izazvanih ovom ilegalnom praksom u regionu", kaže Uroš Pantović koordinator projekta „Balkan detoks lajf". 

Najčešći slučaj trovanja divljih životinja na Balkanu je namerno postavljanje otrovnih mamaca radi ubijanja divljih predatora ili drugih divljih i domaćih životinja koje mogu naneti štetu domaćim životinjama ili divljači.

Pored ciljanih životinja, ispaštaju i druge ugoržene vrste, jer je trovanje neselektivno sredstvo za istrebljenje.

Lešinari koji svojim načinom ishrane „čiste" prirodu od uginulih životinja, nažalost često postaju žrtve trovanja, bilo direktnim konzumiranjem mamaca ili hranjenjem prethodno otrovanim životinjama. 

Česti i uzastopni slučajevi trovanja rezultirali su sa 465 potvrđenih smrtnih slučajeva lešinara tokom poslednjih 20 godina na Balkanu, a studija VCF („Fondacija za zaštitu lešinara") procenjuje da najmanje 115 lešinara godišnje umire od trovanja na Balkanu, a otkrije se i dokumentuje samo dvadesetak odsto takvih incidenata.

„Ovaj alarmantni problem prouzrokovao je ozbiljno iscrpljivanje, pa čak i izumiranje vrsta lešinara u balkanskim zemljama, gde su populacije i dalje vrlo male i usitnjene. Problem se hitno mora rešiti ukoliko želimo da populaciju lešinara vratimo na raniju brojnost i rasprostranjenost. Lešinari - takođe poznati kao ekipa za čišćenje prirode, uklanja uginule životinje iz divljine, pomažući da ekosistemi budu zdravi pružajući pritom besplatne važne ekosistemske usluge koje donose korist prirodi, divljini i društvu u celini", kaže Hose Tavares, direktor VCF-a.

Cilj projekta „Balkan detoks lajf" je da preusmeri ponašanje i percepciju više različitih zainteresovanih strana, sa donosioca odluka na širu javnost i ljude koji postavljaju zatrovane mamce.

Ekološki zločin 

Projektni tim će podići svest o ozbiljnosti problema trovanja divljih životinja, kao i savetovati o bezbednim alternativama samom korenu problema - sukobu čoveka sa divljinom, kao što su preventivne mere koje ne štete životinjama ili životnoj sredini.

Pored toga, cilj projekta je da osnaži operativne kapacitete svake zemlje i koordinisaće institucionalne akcije za efikasnije pronalaženje i reagovanje na slučajeve trovanja.

Podržaće trenutni i efikasan odgovor na takve incidente, kao i efikasnije sprovođenje čitavog postupka.

Konačni cilj je smanjiti obim trovanja divljih životinja na Balkanu i time pomoći u zaštiti prirode i ljudi.

„Nelegalno trovanje prirode je ekološki zločin, kao takvom, potrebno nam je adekvatno uključivanje nadležnih institucija da registruju, istraže i kazne ove aktivnosti. Projekat predviđa saradnju sa vladinim agencijama za sprovođenje zakona da bi se postiglo upravo to", kaže Jovan Andevski, menadžer programa za zaštitu prirode VCF.

„Balkan detoks lajf" je projekat koji će trajati pet godina sa budžetom od 1,8 miliona evra,  finansira ga „Lajf" program Evropske unije, a kofinansiraju Fondacija za zaštitu lešinara, fondacije MAVA i Juronatur, Vitli fondacija za zaštitu prirode i životne sredine, kao i Fondacija za energetsku efikasnost za specifične akcije.

Projekat će se sprovoditi širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije.