Krasi nam grb, a da li će i nebo Srbije - orao krstaš

Nova dva gnezdeća para jesu uspeh, međutim, ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu, jer je ugroženo više od trećine vrsta ptica. 

Ptica koja krasi grb Srbije dovedena je na prag izumiranja zbog gubitka staništa, ubijanja i trovanja. Društvo za zaštitu ptica već tri godine čuva donedavno jedino gnezdo orlova koji su za to vreme dobili pet mladunaca.

"Plena ima u velikom broju ove godine. Ono što je omiljena hrana orlova krstaša su tekunice, a ovih godina ih na okolnim pašnjacima gde su se ptice nagnezdile ima zaista u velikom broju", kaže Mirjana Rankov, koordinatorka projekta "Život panonskog orla".

Sudbinu krstaša deli i beloglavi sup. Bili su pred nestankom, a sada ih na Uvcu ima oko 500.

I dok se ljubitelji ptica bore da ih sačuvaju, u proteklih 20 godina zabeleženo je više od 320 slučaja trovanja divljih ptica. Samo jedan sa sudskim epilogom.

"Na kraju, osoba koja je dokazano namerno koristila zabranjeni preparat u slučaju furadan je kažnjena oportunom kaznom,  i taj gospodin je morao da plati 400.000 dinara u dobrotvorne svrhe. Ali šta je sa 98 ubijenih orlova belorepana u proteklih 10 godina, gde su stotine mišara, stotina močvarica gde su oni koji su otrovani na Novom Beogradu, gde su velike kolonije koje su nestale, ždralovi iz Finske koji su otrovani?", pita se Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prema podacima iz nedavno objavljene Crvene knjige ptica Srbije čak 123 vrste u riziku su od nestanka zbog lova, krivolova i trovanja pesticidima.

"Mislim da je to najbolji indikator životne sredine, zato što ptice vidimo i čujemo, i čim ih nema mi primetimo. Neke druge životinje su za nas gotovo nevidljive, tako da to je jako dobar indikator da pokažemo da tamo gde nije dobro za ptice nije dobro ni za nas", objašnjava dr Boislav Vasić, ornitolog.

U Srbiji se gnezdi i sezonski susreće čak dve trećine vrsta ptica koje naseljavaju Evropu, ali je kod nas i najveći procenat ugroženih vrsta.

Stručnjaci procenjuju da od ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada od 120.000 do 170.000 jedinki divljih ptica, najviše prepelica, grlica, pataka i gusaka.