Bora i Eržika su najsavesniji - krajem meseca prinove u gnezdu orlova krstaša

Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji. Zahvaljujući ornitolozima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koji od proleća 2017-te godine čuvaju gnezda orla krstaša, u prethodne tri godine iz gnezda je izletelo pet mladunaca. Akcija spasavanja orla krstaša još nije gotova.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Slobodan Kenežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, istakao je da je zahvaljujući iskustvu kolega iz regiona, i projektu Panon Eagle Live, u kome učestvuje i Srbija, puno naučeno, naročito od kolega iz Mađarske, koji već 40 godina rade na zaštiti Panonske populacije.

„Kada smo se suočili sa tom tužnom vešću da imamo svega jedan gnezdeći par orlova krstaša, kolege su nam rekle da moramo da krenemo sa aktivnom zaštitom, a ona se ogleda u tome da 24 sata treba da budemo u blizini gnezda, na bezbednoj udaljenosti od jedan kilometar i da pratimo šta se dešava u gnezdu", istakao je Slobodan Knežević.

Orlovima krstašima potrebno je staro drveće kao stanište, a hrane se tekunicama kojih je sve manje u okruženju.

„Svi ovi faktori su uzrok što imamo samo jedan par ptica, uvedene su urgentne mere. Moramo da čuvamo pašnjake, pa podstičemo privredu, da oživimo fond za šume u Vojvodini, da bi populacija orla krstaša bila dobra", rekao je Knežević.

Takođe dodaje da, se drveće sadi na teritoriji gde se nalaze tri gnezdeća para orlova krstaša.

„Sva tri para leže na svom pologu. Bora i Eržika su najsavesniji u gnežđenju. Krajem meseca očekujemo prinove u gnezdu", istakao je Slobodan Knežević.

Stručnjake zabrinjava i trovanje divljih ptica i divljih životinja, kako tome stati naput?

„Satelitski odašiljač će slati signal u realnom vremenu i mi ćemo u svakom trenutku znati gde se mladunac nalazi i ako upadne u nevolju, moćićemo da reagujemo. Kada su u pitanju slučajevi trovanja, najvažnija je brza reakcija i pomoć", rekao je Slobodan Knežević.

Dodaje, da je priroda zbunjena, jer su se ljudi povukli, a to nam šalje jasnu poruku da prirodi treba pomoć. Deset odsto kontinenta treba da ostane u divljoj prirodi, po standardima Evrope.