Amerikanci napuštaju Pariski sporazum o klimi

Četiri godine od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma, iz njega istupa jedan od najvećih emitera štetnih gasova na planeti. Donald Tramp je to obećao još u predsedničkoj kampanji, kako bi podstakao industriju nafte, gasa i uglja u zemlji. Sporazum je zabranjivao zemljama potpisnicama da izađu iz njega tri godine od ratifikacije u novembru 2016. godine.

„Radili smo ruku pod ruku s našim američkim prijateljima na Pariskom sporazumu koji je sada na snazi. Ali i bez njih svet će nastaviti da primenjuje taj sporazum i sprovodi akcije na smanjenju štetnih gasova, koji negativno utiču na našu planetu“, kaže Mina Andrejeva, portparolka Evropske komisije.

Pristupanje sporazumu iz 2015. godine potpisala je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame, obećavši da će do 2030. smanjiti emisiju gasova za 26 do 28 odsto. Povlačenje iz sporazuma zato je razbesnelo demokrate, koje optužuju Trampa da je tom odlukom prodao budućnost američke dece. Kina žali zbog odluke Vašingtona.

„Verujemo da su klimatske promene izazov za celo čovečanstvo. Svi u međunarodnoj zajednici treba da se udruže i sarađuju kako bismo savladali taj izazov. Nadamo se da će Sjedinjene Države biti odgovornije i da će, umesto negativne energije, pružiti veći doprinos multilateralnoj saradnji“, nada se Geng Šuang, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine.

Rusija, koja je nakon dugog oklevanja prošlog meseca ratifikovala Pariski sporazum, smatra da je bez učešća Amerike teško govoriti o njegovoj efikasnosti.

Proces povlačenja iz sporazuma trajaće godinu dana i stupiće na snagu dan posle američkih predsedničkih izbora 4. novembra 2020. godine. Ako Tramp ne osvoji drugi mandat sledeći predsednik bi mogao da se vrati poštovanju dogovora za samo 30 dana.