Šta ako se predviđanje budućnosti može naučiti?

Jedno od najobičnijih i najstarijih pitanja je ima li ljudi koji zaista mogu da nam kažu šta će se dogoditi u budućnosti? Uz nešto talenta i malo vežbe, kao i dodatnu pomoć algoritama, možda bi neki od nas mogli da dođu do stadijuma takozvanih superprognostičara.

Od Nostradamusa do Paula, „vidovite“ hobotnice, koji je navodno izuzetno precizno pogađao pobednike utakmica Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, nije bilo malo onih koji su tvrdili da su oni (ili njihove životinje) u stanju da predvide budućnost. U većini slučajeva je lako odbaciti takve tvrdnje, bilo da su to neverovatno nejasna proročanstva koja zvuče biblijski (kao kod Nostradamusa) ili slučajnosti (kao kod Paula).

Šalu na stranu, ima li ljudi koji zaista mogu da nam kažu šta će se dogoditi u budućnosti? Neretko od naučnika ili poznatih političkih stručnjaka tražimo da nam pomognu da shvatimo svet. Ako želimo da znamo šta se dešava u Ukrajini, na primer, mogli bismo da pitamo nekoga ko je proučavao ruske vojne snage, ili možda gurua spoljne politike.

Za kretanje inflacije u 2023. godini možda bismo otišli kod ekonomiste. Ono što je iznenađujuće je da nam dokazi govore da niko od njih, u stvari, ne predviđa posebno dobro, piše britanski Gardijan.

Sredinom 80-ih godina prošlog veka, politikolog Filip Tetlok odlučio je da testira predviđanja stručnjaka. Regrutovao je stotine stručnjaka koji su proveli život razmišljajući o politici i prijavio ih na „prognostičke turnire“. Procenjivali su verovatnoću događaja poput toga koliko dugo bi Sovjetski Savez još mogao da traje ili ko će pobediti na sledećim predsedničkim izborima.

Tako na primer, neko bi rekao da je postojala šansa od 30 odsto da će se Sovjetski Savez raspasti pre 1990.

Tokom vremena, stvarnost je davala konačnu ocenu tačnosti ovih prognoza, a ispostavilo se da stručnjaci nisu bili baš dobri prognostičari. Mnogi od njih imali su rezultate slične kao kada bi bilo ko nasumično pogađao.

Nekolicina ljudi iz struke uspela je da pobedi šimpanzu koja baca strelice i tako bira odgovore, iako sa malom razlikom.

Algoritam, naučnici i radoznali prognostičari

Tetlok nije samo stručnjake birao za turnire u predviđanju i to se pokazalo kao ključno. Postavljao je oglase namenjene radoznalim pojedincima zainteresovanim za predviđanje budućnosti. U prvoj godini prijavilo se 3.200 ljudi.

Nakon nekoliko turnira, Tetlok je primenio algoritam dizajniran da predviđanjima najtačnijih prognostičara dâ dodatnu težinu.

Takođe je predviđanjima dodeljivao ekstremne vrednosti: verovatnoća bi bila ili 100 ili 0 odsto. Uz pomoć algoritma, obični ljudi koji su se javljali na oglase na kraju su imali bolje prognoze od analitičara obaveštajnih službi koji su imali pristup poverljivim informacijama, i mnogo bolje od naučnika i političkih stručnjaka. Pojedinci sa najboljim rezultatima postali su „superprognostičari“.

Šta je „superprognostičare“ učinilo tako dobrim?

Najvažnije je da su superprognostičari izgledali gotovo imuni na kognitivne pristrasnosti koje su uticale na predviđanja drugih. Jedna od tih predrasuda je takozvana neosetljivost na opseg, koju je proslavio nobelovac Danijel Kaneman.

Neosetljivost na opseg je manjkavost ljudskog mozga da ima tendenciju da stiže do istih odgovora na pitanja koja su naizgled slična, ali zapravo zahtevaju sasvim različite proračune.

Većina ljudi nije baš „osetljiva na opseg“, ali „superprognostičari“ jesu. Oni su, izgleda, i manje skloni drugim kognitivnim predrasudama kao što su pristrasnost potvrđivanja (tendencija ljudi da tragaju za informacijom koja potvrđuje njihov unapred već postavljeni stav) i preterano samopouzdanje. A to im sve omogućava da daju bolja predviđanja.

Da li su ove neobične sposobnosti nešto sa čime se ljudi rađaju ili bi neko mogao da postane „superprognostičar“ uz dovoljno truda?

Odgovor je, kao što to obično biva, dosadan i glasi: i jedno i drugo. Istina je da najbolji prognostičari imaju karakteristike koje mnogima nedostaju.

Razmislite o sledećem pitanju: Ako pet mašina za pet minuta napravi pet aparata, koliko vremena je potrebno da 100 mašina napravi 100 aparata?

Oni koji su odgovorili 100 minuta, upravo su pali na tipičnom testu kognitivne refleksije, koji je osmišljen da izbaci one koji vole da se oslanjaju na osećaj umesto da pažljivije razmišljaju.

Tačan odgovor je pet minuta i većina „superprognostičara“ ga dobija bez ikakvih problema. Oni su one osobe koje čuju pitanje i odmah počnu da razmišljaju o tome zašto je naizgled očigledan odgovor verovatno pogrešan.

Međutim, postoje načini da poboljšate svoje veštine predviđanja. Program obuke koji je osmislio Tetlok povećao je uspešnost prognostičara početnika za oko 10 odsto. To uključuje učenje klasičnih tehnika predviđanja kao što je fokusiranje na „osnovnu stopu“.

Prognoziranje budućnosti je naša budućnost

Iako deluje veoma interesantno, može li ovo biti korisno u stvarnom svetu? Britanska vlada smatra da može. Od aprila 2020. godine državni službenici daju prognoze o svemu, od stope zaraze virusom korona do verovatnoće da će Kina napasti Tajvan, a sve to u okviru „Kosmičkog bazara“, jednog od najvećih svetskih turnira u prognoziranje.

U septembru 2021. godine, američki zvaničnik je potvrdio da Sjedinjene Američke Države takođe razmatraju uspostavljanje slične platforme za predviđanje da bi pokušali da poboljšaju analizu obaveštajnih podataka.

Takođe, neke nevladine organizacije sarađuju sa „superprognostičarima“ i stručnjacima za rano upozoravanje kako bi predvideli humanitarne krize širom sveta, da bi moglo brže da se reaguje.

Iako ne znamo koliko bi ovi pokušaji mogli da imaju uticaja (to još niko nije uspeo da predvidi!), jasno je da predviđanje budućnosti ima potencijal da postane više nauka nego umetnost. Onda više ne bismo morali da ostavljamo sve u rukama astrologa ili hobotnica.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.