Na Evropi, Jupiterovom satelitu, sneg pada naopako

Nova studija, objavljena u avgustovskom izdanju časopisa Astrobiologija, otkriva da bi ledena kora Evrope mogla biti delimično izgrađena od čestica „krhkog leda“, pahuljastom nakupinom ledenih kristala koji se takođe stvaraju i ispod ledenih pokrivača na Zemlji, prenosi Lajv sajens.

Ovaj krhki led sadrži samo deo soli koja se nalazi u ledu iz same kore, što ukazuje da je ledeni pokrivač Evrope možda manje slan nego što se ranije verovalo.

„Kada istražujemo Evropu, zanima nas za salinitet i sastav okeana, jer je to jedna od stvari koje će odrediti njenu potencijalnu nastanjivost ili čak, tip života koji bi tamo mogao da nastane“, navodi glavni autor studije Natali Volfenbarger, diplomirani student istraživač na Institutu za geofiziku Univerziteta Teksas.

Evropa fascinira naučnike stotinama godina

Za astrobiologe, Evropa je jedan od najintrigantnijih objekata u Sunčevom sistemu. Prema Nasi, ovaj Jupiterov pratilac je prekriven okeanom dubokim 60 do 150 kilometara, koga prekriva ledena kora debljine 15 do 25 kilometara.

Veličina Evrope je oko četvrtine veličine Zemlje, ali njen okean na površini može da sadrži oko dva puta više vode od svih Zemljinih okeana, prema svemirskoj agenciji, što ovo nebesko telo čini intrigantnim mestom za traženje vanzemaljskog života.

Novi Nasin orbiter, „Evropa Kliper“, trebalo bi da bude lansiran u oktobru 2024. kako bi leteo pored ledenog meseca da bi se videlo koliko bi ona mogla biti pogodno stanište za život. Naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu predvode razvoj radarskog instrumenta ovog orbitera koji prodiru u led, koji će zaviriti u ledeni pokrivač i okean odmah ispod njega.

Da li je na Evropi kao na Antarktiku

Kao deo tog napora, istraživači su u želji da prouče kako je ledeni pokrivač strukturiran. Zato su se okrenuli Zemlji ispitujući dva glavna načina na koja se led formira ispod ledenih pokrivača Antarktika.

Jedan oblik, kongelacioni led, nastaje na površini ledene kore. Drugi, krhki led, formira se u hladnoj morskoj vodi i lebdi prema gore  poput pahuljica snega koje padaju naglavačke, i na kraju bude zarobljen ispod ledenog pokrivača.

Evropa, kao i Antarktik, verovatno ima nizak temperaturni gradijent, što znači da se temperatura sa dubinom veoma malo menja. U ovim uslovima, Volfenbargerova je otkrila, da je pojava krhkog leda uobičajena, posebno na mestima gde se led stanji u pukotinama ili rascepiuma.

Ako je krhki led takođe uobičajen na Evropi, to bi moglo da napravi veliku razliku u sastavu njegove ledene kore. Dok kongelacioni led može da sadrži 10 odsto soli okolne morske vode, krhki led je daleko čistiji, sadrži samo 0,1 odsto soli iz morske vode od koje nastaje.

Ne samo da bi ovaj led sa malo soli mogao da utiče na strukturu i čvrstoću ledene kore Evrope, već bi mogao da utiče i na to koliko dobro „Kliperov“ radar može da prodre kroz led.

„Ovaj rad otvara čitav niz mogućnosti za razmišljanje o okeanskim svetovima i kako oni funkcionišu“, naglašava Stiv Vens, naučnik u Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon, koji nije bio uključen u studiju.