Naučnici pripremaju vaskrsenje tasmanijskog tigra

Naučnici u Australiji i SAD pokrenuli su ambiciozan projekat vredan više miliona dolara da vrate tilacina, koji je izumro tridesetih godina prošlog veka, i ponovo ga dovedu u rodnu Tasmaniju.

Tilacin, takođe poznat kao tasmanijski tigar, drugi je poduhvat kompanije iz Teksasa - Kolosal, koja se bavi vraćanjem izumrlih vrsta, i koja je prošle godine objavila da planira da koristi tehnike genetskog inženjeringa kako bi ponovo stvorila runastog mamuta i vratila ga na Arktik.

Njihov novi projekat je partnerstvo sa Univerzitetom u Melburnu, koji je ranije ove godine dobio filantropski poklon od pet miliona dolara za otvaranje laboratorije za „povratak" (reintrodukciju) tilacina.

Tim laboratorije je prethodno sekvencirao genom jednog primerka koji se čuva u Muzeju Viktorije, pružajući ono što je vođa tima, profesor Endrju Pask, nazvao „kompletnim planom kako da se u suštini stvori tilacin".

Tilacin je bio jedini australijski torbarski predator. Naseljavao je Tasmaniju od pre oko 3.000 godina. Po izgledu je sličan psu, imao je pruge na leđima, i bio je aktivan lovac.

Poslednji poznati predstavnik ove vrste uginuo je u zatočeništvu 1936. Uprkos mnogim prijavljenim viđenjima u decenijama koje su usledile, i nekim pokušajima da se dokaže da tasmanijski tigar i dalje postoji, zvanično je proglašen izumrlim 1980-ih.

Naučnici imaju za cilj matične ćelije vrste sa sličnom DNK, debelorepog dunarta pretvori u ćelije tilacina - koristeći ekspertizu za uređivanje gena koju je razvio Džordž Čerč, profesor genetike na Harvardskoj medicinskoj školi i suosnivač kompanije Kolosal.

Više od 30 naučnika na velikom zadatku 

Biće potrebne nove tehnologije koje će pomoći u povratu ovih specifičnih torbara, a matične ćelije koristile bi se za stvaranje embriona, koji bi potom bio prebačen ili u veštačku matericu ili u ženku dunarta, kao surogat-majku.

Pask je rekao da je novo partnerstvo najznačajniji doprinos ikada dat očuvanju torbara u Australiji, jer više od 30 naučnika radi na ubrzanju „velikog izazova" - vraćanja tilacina iz mrtvih. Naučnici veruju da bi prvi tasmanijski tigrovi mogli da se rode za deset godina.

Izvršni direktor Kolosala i drugi suosnivač, tehnološki i softverski preduzetnik Ben Lam, smatra da je to moguće za manje od šest godina.

Izazovi sa kojima se projekat suočava su značajni, a ako plan uspe, životinje će biti uvedene u kontrolisano okruženje na privatnom zemljištu Tasmanije sa konačnim ciljem da se vrati u divljinu.

Pask je rekao da istraživači ovaj zadatak ne vide samo kao angažovanje na vraćanju izumrlih vrsta već i kao pomoć u razvoju tehnologije koja bi se mogla primeniti na rešavanje današnje globalne krize izumiranja, još uvek postojećih vrsta.

On je rekao da se svet prebrzo menja da bi postojeće tehnike očuvanja spasile brojne ugrožene vrste, ukazujući na katastrofalan uticaj šumskih požara na divlje životinje u Australiji „Moramo da razvijemo druge tehnologije i nove načine da to uradimo ako želimo da zaustavimo gubitak biodiverziteta", rekao je Pask.

Reakcije na stvaranje životinje u laboratoriji 

Najava projekta naišla je na različite reakcije u stručnoj javnosti. Kori Bredšo, profesor ekologije na Univerzitetu Flinders, smatra da je malo verovatno da će projekat biti uspešan.

„Čak i ako to možete da stvorite životinju u laboratoriji, a ja sumnjam u to, kako da stvorite hiljade jedinki sa dovoljno genetskih varijacija koje su potrebne da biste stvorili zdravu populaciju", pita se Bredšo.

Juan Riči, profesor ekologije i zaštite divljih životinja na Univerzitetu Dikin, rekao je da druga otvorena pitanja uključuju i ona o tome koliko ovaj program može učiniti da pomogne ugroženim vrstama da se očuvaju.

Riči je rekao da bi stvaranje životinje u laboratoriji predstavljalo „ogromni izazov", ali i da to zahteva finansijsku podršku istraživanjima, te da se ovo ne treba posmatrati kao „igru sa nultom sumom".