Gde je najbolje posmatrati meteorsku kišu i kako je fotografisati

Čak 99,8 odsto Zemljinog satelita biće obasjano Suncem, što znači da će biti previše svetla koje onemogućava posmatranje meteorske kiše. Štaviše, Mesec će zaći tek u 5.31, a Sunce izaći već u 5.37 – šanse da se Perseidi vide je minimalna.

Međutim, budući da je ovaj meteorski roj vidljiv od 14. jula do 24. avgusta, možete sačekati da Mesec ne bude toliko sjajan, ili da ranije zađe, i uputiti se na neku od lokacija u Srbiji pogodnih za ovakva posmatranja. Nažalost, sve manje meteora će biti vidljivo. U piku, koji je u noći 12. avgusta gotovo svakog minuta može se videti meteor, a njihov broj sa svakim danom opada.

Astronom dr Milan Stojanović iz Društva astronoma Srbije objašnjava za RTS da se ovakve astronomske pojave mogu posmatrati na bilo kojoj tamnijoj lokaciji – bilo bi najbolje da se ode bar 30 kilometara dalje od grada, jer svetlo pravi svojevrsni oreol iznad i oko grada koji onemogućava da se jasno posmatra meteorska kiša.

Beograđani bi ovakvu pojavu mogli da posmatraju na Avali ili Košutnjaku, mada pošumljenost smanjuje vidno polje. Ipak, najbolje bi, kaže dr Stojanović, bilo da se ode na neko golo brdo ili planinu.

Prema njegovom iskustvu, na severu naše zemlje odlična lokacija za posmatranje je Deliblatska peščara.

Južnije od Beograda ne bi trebalo da bude teško naći odgovarajuću lokaciju, zahvaljujući brojnim planinama, a najbolje bi bilo da imaju najmanje 800 metara nadmorske visine. Napominje da, ipak, planina poput Kopaonika nije najbolje mesto zbog izgrađene infrastrukture.

Njegova preporuka je Midžor, vrh Stare planine, na koji je teško popeti se, ali daje fantastičan pogled na meteorski pljusak.

Gotovo svakog meseca mogu se posmatrati meteorske kiše

Milan Stojanović ističe da gotovo svakog meseca mogu da se posmatraju meteorske kiše, mada su najpoznatiji rojevi Perseidi i Leonidi. Na internetu se lako mogu pronaći termini kada se može videti najveći broj meteora po satu.

Preporuka je da se stupi u kontakt sa nekim amaterskim astronomskim društvom, koja postoje u gotovo svakom velikom gradu. Oni organizuju razna okupljanja na kojima se mogu posmatrati ovakve pojave. Za to nije potrebna nikakva oprema. Učesnici tada vode dnevnik posmatranja, odnosno opisuju šta su videli, kao, na primer, boju meteora.

Kako fotografisati meteorsku kišu

Za fotografisanje meteorske kiše nije potrebna preterano skupa oprema, kaže Stojanović, koji je i sam uspevao da ih fotografiše.

"Potrebna je kamera koja ima sva moguća manuelna podešavanja. Poenta snimanja meteora nije u preterano velikom kvalitetu opreme nego u umeću. Postoje taktike kako se radi: foto-aparat usmeriti ka radijantu i uključiti ga da non-stop fotografiše tako da svaka ekspozicija bude tridesetak sekundi", objašnjava dr Stojanović.

Od nekoliko stotina snimaka, prema njegovom iskustvu, na dvadesetak bi mogli da se nađu meteori, a možda i više ako su uslovi dobri i imate sreće.

Kako dolazi do meteorske kiše

Meteorski roj poznat pod nazivom Perseidi dolazi od komete Svift-Tatl, koja je Halejev tip komete, odnosno kometa koja se periodično pojavljuje. Poslednji put je 1992. viđena blizu Zemlje, a to će se ponoviti 2126. godine.

"Svift-Tatl kometa ima jezgro prečnika 26 kilometara i zato spada u najveće ovakve komete i za sobom ostavlja oblak gasa i prašine koji ostaje na njenoj orbiti. On će se širiti u pravcu kretanja komete, a kada Zemlja prođe kroz taj oblak ona pokupi čestice prašine, koje upadnu u atmosferu i tu sagore – to je ono što mi vidimo", objašnjava Milan Stojanović.

Sagorevanje mogu da prežive samo velike čestice, ali njih uglavnom nema i većina zato i ne padne na zemlju.

Na početku teksta je fotografija meteorske kiše Perseidi koju je Milan Stojanović snimio 2020. godine