Na Mesecu otkrivene pećine u kojima vladaju prolećne temperature, tvrde naučnici

U pojedinim kraterima na Mesecu se nalaze zaklonjene oblasti u kojima se temperature stalno kreću oko 17 stepeni Celzijusa, otkrili su istraživači sa Univerziteta u Los Anđelesu, čiju studiju je u julu objavio časopis Geophysical Research Letters.

Ovi otvori u kraterima, možda imaju prolaz do pećina koje bi takođe mogle da pruže utočište ljudima, jer imaju temperature koje bi istraživanje Meseca i dugoročni boravak ljudi na Mesecu učinili daleko bezbednijim, jer bi naučnici mogli da postave termički stabilne bazne kampove.

„Ljudi su evoluirali živeći u pećinama, a u pećine bismo mogli da se vratimo kad odlučimo da živimo na Mesecu“, kaže koautor studije, Dejvid Pejdž, profesor planetarnih nauka na Univerzitetu u Los Anđelesu, u saopštenju za javnost. Pejdž takođe rukovodi eksperimentom lunarnog radiometra „Divajner“, instrumenta na Nasinom orbiteru „Rikonesens“ (Lunar Reconnaissance Orbiter).

Sada kada naučnici imaju više informacija o kraterima i potencijanim pećinama na Mesecu, možda bi mogli da ubrzaju izradu planova za stalnu stanicu unutar pećina koja bi bila zaštićena od ekstremnih uslova koji vladaju na površini našeg pratioca.

„Mogli bismo da uspostavimo dugoročno prisustvo na Mesecu mnogo ranije nego što bi inače bilo moguće“, navodi glavni autor studije, Tajler Horvat, student doktorskih studija planetarnih nauka.

Za razliku od površine Meseca, koja se tokom dana zagreva do 127 stepeni, a noću pada na minus 173 stepena Celzijusa), ove lunarne jame u oblasti nazvanoj Mare Tranquillitatis mnogo su podgodnije za ljude jer imaju stabilnu temperaturu. (Mare Tranquillitatis, opšte poznato kao More spokojstva, je mesto gde je „Apolo 11“, prva misija koja je odvela ljude na Mesec, sletela zbog glatkog i relativno ravnog terena.)

Dobijeni podaci potiču od analize slika koje je napravila Nasina svemirska letelica „Rikonesens“ i kompjuterskog modeliranja.

Proučavanje ovih jama i eventualnih pećina pomaže naučnicima da bolje razumeju kakvi uslovi vladaju i u drugim ekstremnim okruženjima, kao što su lunarni polarni regioni u koje ide misija „Artemis“, napominje Noa Petro, šef Nasine laboratorije za planetarnu geologiju, geofiziku i geohemiju. Program „Artemis“ ima za cilj da vrati ljude na Mesec, kao i da do 2025. godine sleti prva žena i prva osoba koja nije belac na Mesec.

Potrebno je neko sklonište

Ekstremne temperature površine Meseca otežale su Nasinim inženjerima da naprave potpuno operativnu opremu za grejanje i hlađenje koja bi proizvela dovoljno energije da omogući dugotrajnije istraživanje Meseca ili stanovanje, navodi se u saopštenju.

Međutim, Nasi možda neće biti potrebna oprema tako složena kao što se trenutno pretpostavlja da bi istraživanje i stanovanje postali stvarnost, pokazalo je ovo istraživanje.

Uz pomoć lunarnog orbitera, naučnici su 2009. godine otkrili jame na Mesecu, što je navelo naučnike da se zapitaju da li postoje povezne pećine koje bi se mogle istražiti ili čak koristiti kao skloništa.

Pećine bi bile stabilno okruženje za lunarna staništa jer nude određenu zaštitu od sunčevog zračenja i uticaja mikrometeorita. Ove formacije bi takođe mogle da obezbede zaštitu od kosmičkih zraka, navode iz Nase.