Mala svemirska letelica na velikoj misiji

Neobična mala letelica će, u stvari, biti tragač koji će utvrditi gde treba postaviti lunarnu ispostavu u orbiti koja će astronautima služiti kao usputna stanica između Zemlje i Meseca.

Halo-orbite se nalaze u ravni upravnoj na ravan u kojoj se rotiraju glavna tela sistema, kao što su Zemlja i Mesec. Ove orbite su uglavnom nestabilne, ali održavanje letelica na njima zahteva nisku potrošnju goriva – a upravo to će biti potrebno za buduću lunarnu stanicu „Gejtvej“ za presedanje astronauta.

Misija, nazvana Cislunar Autonomous Positioning Sistem Technologi Operations and Navigation Ehperiment, poznata kao CAPSTONE, trebalo bi da poleti sa lansirne platforme 27. juna, u 5.50 po istočnom vremenu. „Kjubsat“ će biti lansiran na raketi „Elektron“, kompanije „Roket lab“ na Novom Zelandu.

Kada bude lansiran, doći će do tačke orbite u roku od tri meseca, a zatim će u orbiti provesti narednih šest meseci kako bi pružio više podataka o zahtevima za pogonskom energijom buduće stanice.

Orbita „Kjubsata“ će se kretati od 1.609,3 kilometra od jednog lunarnog pola na najbližem prolazu i na 70.006,5 kilometara od drugog pola, svakih sedam dana. Korišćenje ove orbite biće energetski efikasnije za svemirske letelice koje lete do stanice i natrag jer zahteva manje energije nego više kružnih orbita.

Minijaturna svemirska letelica će se takođe koristiti za testiranje mogućnosti komunikacije sa Zemljom iz ove orbite, koja ima prednost jasnog pogleda na Zemlju, a istovremeno obezbeđuje pokrivenost za južni pol Meseca – gde se očekuje da će prvi astronauti na misiji „Artemis“ sleteti 2025. godine.

„Orbitalni istraživač Meseca“, robotska letelica agencije NASA koja kruži već 13 godina u polarnoj orbiti oko Meseca na visini od 50 kilometara, predstavljaće referentnu tačku za CAPSTONE. Dve svemirske letelice će komunicirati direktno jedna s drugom, omogućavajući timovima na zemlji da izmere rastojanje između svake od njih i Zemlje.

Saradnja između dve svemirske letelice može da testira i autonomni navigacioni softver CAPSTONE-a, nazvan CAPS, ili Cislunar autonomni sistem pozicioniranja. Ako ovaj softver radi kako se očekuje, buduće svemirske letelice bi ga mogle koristiti bez oslanjanja na praćenje sa Zemlje.

„Misija CAPSTONE je vredan prethodnik ne samo za ‘Gejtvej’, već i za svemirsku letelicu ‘Orion’ i sistem za sletanje ljudi“, navodi Nudžud Meransi, šef Nasine kancelarije za planiranje istraživačke misije u Svemirskom centru u Hjustonu.

„‘Gejtvej’ i ‘Orion’ koristiće podatke iz CAPSTONE-a za validaciju našeg modela, koji će biti važan za operacije i planiranje buduće misije“, naglašava Meransi.