Od centra Zemlje do električne mreže – geotermalna energija

Tokom 2020. godine, Kompanija „Kvais“ privukla je ozbiljnu pažnju svojom idejom da „zaroni“ dublje u Zemljinu koru. Vizija kompanije koja želi da se približi jezgru Zemlje je kombinovanje konvencionalnih metoda bušenja i nove tehnologije koja bi jednog dana mogla da omogući nuklearnu fuziju.

Geotermalna energija je postala zaboravljeni obnovljivi izvor. Pošto solarna energija i vetar sve više dominiraju tržištem zelene energije, napori da se iskoristi ogroman rezervoar toplote duboko ispod naših nogu nije neostvariv.

Uprkos tome što je savršeno dobar izvor čiste, neprekidne, neograničene snage, postoji vrlo malo mesta gde se vruće stene pogodne za vađenje geotermalne energije nalaze blizu površine.

Kompanija „Kvais“ ima za cilj da to promeni razvojem tehnologije, tako što će bušiti dublje, a to su veliki inženjerski podvizi. Do sada se bušilo do dubine od 2,3 kilometra.

„Da bi smo kopali dublje, morali bismo da pronađemo načine da sameljemo materijal stisnutih stena kilometrima u dubinu, a zatim da ga vratimo na površinu. Alati za kopanje bi takođe morali da budu u stanju da melju stene na temperaturama većim od 180 stepeni Celzijusa. Potrebno je koristiti i specijalne burgije“, naveli su iz kompanije.

Na osnovu istraživanja nuklearne fuzije, kompanija predlaže da se koriste milimetarski talasi elektromagnetnog zračenja, koji tope atome.

Uređaji koji se nazivaju žirotroni mogu efikasno da izbacuju kontinuirane snopove elektromagnetnog zračenja tako što „potresaju“ elektrone velikom brzinom unutar moćnih magnetnih polja.

Priključujući žirotron megavatne snage na najnovije alate za sečenje, kompanija očekuje da će moći da probije put kroz najtvrđi, najtopliji kamen, oko 20 kilometara dubine za nekoliko meseci.

Na ovim dubinama, toplota okolnog kamena može da dostigne temperaturu od oko 500 stepeni Celzijusa – dovoljno da se svaka tečna voda koja se pumpa dole pretvori u superkritično gasovito stanje koje je savršeno za proizvodnju električne energije.

Koristeći svoje izvorno i investiciono finansiranje, „Kvais“ predviđa da će imati uređaje koji se mogu primeniti na terenu a koji obezbeđuju rad sa dokazom koncepta u naredne dve godine. Ako sve prođe kako treba, mogao bi imati funkcionalan sistem za proizvodnju energije do 2026. godine.

Do 2028. godine, kompanija se nada da će moći da preuzme stare elektrane na ugalj, pretvarajući ih u objekte na paru.

To je stara tehnologija, a opet tako nova, da ćemo sigurno imati mnogo pitanja o tome kako i da li će ikada uspeti.

Čak i bez ove tehnologije, otprilike 8,3 odsto svetske energije moglo bi da potiče iz geotermalnog izvora, snabdevajući oko 17 odsto svetske populacije. Blizu 40 zemalja moglo bi da se osloni na geotermalnu energiju.

Trenutno, manje od pola procenta svetske električne energije obezbeđuje toplota ispod naših nogu. Da bi ostala na pravom putu za neto nultu emisiju do 2050. godine, geotermalna energija bi trebalo da raste za oko 13 procenata svake godine. Trenutno, njegova ekspanzija je samo delić toga.

To ostavlja mnogo prostora za rast, čak i ako ne nađemo način da proširimo domet. Ostaje da se vidi da li će kompanije poput „Kvaisa“ pomoći da se pojača interesovanje za ovog autsajdera.

Ono što je sigurno – vreme za smanjenje emisija i ograničavanje globalnog zagrevanja na nešto manje katastrofalno brzo se smanjuje. Došli smo do dna, možda je vreme da kopamo malo dublje.