Svemirski teleskop „Džejms Veb“ stigao na svoje odredište

Potisnicima ugrađenim na svemirski teleskop trebalo je pet minuta rada da bi stigli do takozvane druge Lagranžove tačke, ili El-dva, gde će u svakom trenutku imati pogled na skoro polovinu neba.

„Jedan korak smo bliže otkrivanju misterija Univerzuma. I jedva čekam da vidim 'Vebove' prve snimke svemira ovog leta!“, rekao je administrator Nase, Bil Nelson, u saopštenju.

Teleskop će biti u liniji sa Zemljom dok se kreće oko Sunca, a zahvaljujuži štitniku njegova osetljiva oprema će biti zaštićena od jake svetlosti i toplote.

Da bi džinovski suncobran pružio efikasnu zaštitu, potrebno mu je da Sunce, Zemlja i Mesec budu u istoj ravni, a da hladna strana radi na minus 225 Celzijusa.

Ispaljivanje potisnika, poznato kao orbitalno sagorevanje, bio je treći takav manevar otkako je Veb lansiran na raketi Ariana 5 25. decembra.

Uvo je unapred bilo planirano, jer da je „Veb“ dobio previše potiska od rakete, ne bi mogao da se okrene i vrati nazad na Zemlju, a svoju optiku bi izložio Suncu i tako je pregrejao i uništio.

Zbog toga je odlučeno da se malo smanji domet ispaljivanja iz rakete i da se koriste sopstveni potisnici teleskopa da se nadoknadi razlika.

Halo orbita

Dok Habl kruži oko Zemlje, „Veb“ će orbitirati u oblasti svemira poznatoj kao Lagranžova tačka, gde će gravitaciono privlačenje Sunca i Zemlje biti uravnoteženo centrifugalnom silom rotacionog sistema.

Objekat u jednoj od ovih pet tačaka, koji je prvi teorijski objasnio italijansko-francuski matematičar Žozef-Luj Lagranž, ostaće stabilan i neće pasti u gravitacioni bunar Sunca i Zemlje, zahvaljujući samo maloj količini goriva za prilagođavanje.

„Veb“ neće stati tačno na tačku El-dva, već će je obilaziti u „oreolu“ na udaljenosti sličnoj između Zemlje i Meseca, završavajući ciklus svakih šest meseci.

Ovo će omogućiti da teleskop ostane termički stabilan i da proizvodi energiju iz svojih solarnih panela.

Prethodne misije na tačku El-dva uključuju opservatorije Heršel i Plank Evropske svemirske agencije i Nasinu sondu za mikrotalasnu anizotropiju Vilkinson.

„Vebov“ položaj će takođe omogućiti kontinuiranu komunikaciju sa Zemljom preko mreže dubokog svemira – tri velike antene u Australiji, Španiji i Kaliforniji.

Sledeći koraci uključuju poravnavanje optike teleskopa i kalibraciju njegovih naučnih instrumenata. Očekuje se da će prve slike poslati u junu ili julu.