Neobičan plavi blesak iznad Evrope snimljen sa Međunarodne svemirske stanice

Na fotografiji koja je, u stvari, samo jedan od kadrova zabeleženih tokom dužeg video-snimanja sa Međunarodne svemirske stanice, vidi se kao da je nad Evropom eksplodirala kobaltna bomba.

Ovo zastrašujuće blistavoplavo svetlo nije nanelo nikakvu štetu. U stvari, nikada sa Zemlje ne bismo ni uspeli da primetimo da se to dešava.

Ovaj kadar pokazuje krajnje bezopasnu pojavu koja se naziva „prolazni svetlosni događaj" – pojava slična munji koja je usmerena ka gornjim slojevima atmosfere.

Poznata je i kao gornjoatmosferska munja, prolazni atmosferski fenomen koji se dešava tokom olujnog nevremena, ali u daleko višim slojevima atmosfere. Iako je u pitanju pojava slična munji, ipak funkcioniše po malo drugačijem principu.

Postoje „plavi mlazevi", koji se dešavaju niže u stratosferi, a pokreću ih munje. Ako se osvetljenje širi kroz negativno naelektrisano (gornje) područje olujnih oblaka pre nego što prođe kroz pozitivno područje ispod, munja se prostire prema gore, i izaziva plavi mlaz paleći molekule azota.

Zatim, postoje i crveni sprajtovi – stratosferska/mezosferna uznemirenja koja proističu iz intenzivnog naelektrisanja oluje (SPRITES: Stratospheric/mesospheric Perturbations Resulting from Intense Thunderstorm Electrification) – električna pražnjenja koja često sijaju crveno, javljaju se visoko iznad oblasti sa grmljavinom, a izazvana su smetnjama ispod munje i bacaju blago prigušenu crvenu svetlost u jonosferu (ELVES:Emission of Light and Very Low Frequency perturbations due to Electromagnetic Pulse Sources).

Držeći se teme, postoje i trolsi (Transient Red Optical Luminous Lineaments) koji se javljaju nakon jakih sprajtova, kao i piksizi (Pixies) i pojave koje su naučnici nazvali duhovi (GHOSTS).

„Ono što je zadivljujuće kod ove munje jeste to što su do pre nekoliko decenija o njima pričali samo piloti koji su imali prilike da ih uoče, a naučnici nisu verovali da tako nešto uopšte postoji“, objašnjava Peske u opisu fotografije.

„Za samo nekoliko godina od tada uspeli smo da otkrijemo sve ove pojave koje verovatno utiču i na našu klimu“, dodaje astronaut Evropske svemirske agencije.

Iako Peske nije objasnio koju konkretnu vrstu svetlećeg događaja vidimo na fotografiji, njegova slika možda prikazuje „plavi starter“.

Ove pojave je posebno teško zabeležiti sa Zemlje jer se dešavaju jako visoko na nebu i uvek su zaklonjeni olujnim oblacima. Osim toga, ova pojava obično traje samo nekoliko milisekundi ili, u najboljem slučaju, nekoliko sekundi.

Imajući sve to u vidu, Međunarodna svemirska stanica je izuzetno povoljno mesto za praćenje i pronalaženje ovih pojava, posebno ako neprekidno beleže zbivanja na Zemlji.

Zanimljivo je i da Zemlja nije jedino mesto na kome se dešavaju ovakve svetlosne pojave, a istraživači su prošle godine otkrili da se na Jupiteru pojavljuju i „plavi sprajtovi“.

„Svemirska stanica je izuzetno pogodna za praćenje ovih pojava jer leti iznad ekvatora gde ima najviše oluja“, navodi Peske, ali i dodaje da postoji poseban projekat „Kolambus“ koji se bavi samo ovim svetlosnim pojavama.