Evropska noć istraživača nas poziva da se „Ozelenimo naukom“

Znamo dosta o istoriji Kalemegdana, ali ne i o geološkoj istoriji – da je ispod njega sprud koji se pruža do Tašmajdana i koji je dokaz o postojanju Panonskog mora pre 16 miliona godina. Taj sprud je zakonom zaštićen prošle godine.

„Ono što je interesantno je da u tim sprudovima jako puno ostataka živih organizama. Mogu da se vide ostaci školjaka i puževa“, navodi prof. dr Meri Ganić sa Rudarsko-geološkog fakultet i član Srpskog geološkog društva.

Nakon prikupljenih podataka o biljkama i pticama uradiće se mapa biodiverziteta Kalemegdana, a na osnovu dobijenih rezultata osmišljavati dalje delovanje.

„Ideja nam je da preko različitih aplikacija prepoznamo koje su to sve biljke oko nas. Na taj način možemo da zadovoljimo našu radoznalost, a i da pomognemo naučnoj zajednici“, napominje Dunja Pavlović biolog.

Ovaj kraj Beograda je stanište 200 vrsta ptica.

„Ova radionica beleži biodiverzitet Beograda, Kalemegdana, uglavnom, zbog sve većeg uticaja ljudi priroda se sve više adaptira na gradove tako da neke retke vrste koje su bile retke za urbana staništa sada mogu da se nađu. Ljudima bih preporučio da idu u prirodu i razgledaju“, navodi Žarko Mladenović, master student Biološkog fakulteta u Beogradu.

Ideja radionica je da se nauka približi građanima, posebno mladima, a ove godine u fokusu su ekološke teme.

„Tako da smo se mi nekako na tom zelenom talasu uklopili i došli da pokažemo koliko je zaštita životne sredine važna i koliko zavisi od“, naglašava Tanja Adbađević, koordinator projekta Noć istraživača.

Ko su zapravo čistači naših reka? Da li su nam šećeri prijatelji ili neprijatelji? Kako da napravite svog mutanta? – samo su neka od pitanja na koja će mališani zajedno sa naučnicima tražiti odgovore.