Nasini naučnici zahvaljujući potresima na Marsu došli do novih saznanja o nastanku planete

Sonda Američke svemirske agencije NASA „Insajt“ koja se na površinu Marsa spustila još 2018. godine zabeležila je više od 700 tektonskih potresa umerene snage.

Seizmički talasi, poznato je naučnicima, razlikuju se po brzini i obliku u zavisnosti od vrste materijala unutar planete kroz koju prolaze, te su na osnovu toga „Insajtovi“ instrumenti mogli da snime obrise unutrašnjosti Marsa.

„Prvi put imamo saznanje o veličinama osnovnih strukturnih elemenata Marsa“, naglašava Brus Banerd, geofizičar u Nasi i rukovodilac misije „Insajt“.

Otkriveno je da je prečnik Marsovog jezgra oko 3.660 kilometara, što znači da je veći i da ima manju gustinu nego što su naučnici procenjivali. Sastoji se uglavnom od gvožđa i nikla, a lakši elementi, kao što su sumpor, kiseonik, ugljenik i vodonik imaju neočekivano veliki udeo.

Kora Marsa se dosta razlikuje od Zemljine koja je podeljena na ploče koje se kreću preko unutrašnjeg plašta. Na nekim mestima ispod okeana kora se neprestano obnavlja.

„Na Marsu ne postoji aktivna tektonika ploča i tamo se ništa slično ne događa. To znači da je kora Marsa vrlo stara“, naglašava seizmološkinja Bridžit Knapmejer-Endrn sa nemačkog Univerziteta u Kelnu.

Otkriveno je da je prosečna debljina kore Marsa između 24 i 72 kilometra.

Plašt Marsa, smešten između kore i jezgra, proteže se otprilike 1.560 kilometara ispod površine. Njegov sastav je takođe drugačiji od Zemljinog, što znači da su ove dve planete pre više od četiri i po milijarde godina nastale od različitog materijala.

Prečnik Marsa iznosi 6.791 kilometar, a Zemljin skoro duplo više, 12.755 kilometara.

Ova saznanja pomoći će naučnicima da provere teorije o nastanku planeta, dodaje Banerd.

„Ova saznanja ćemo primeniti ne samo na istraživanje Marsa, već i svih ostalih planeta u našem Sunčevom sistemu i šire“, naglašava naučnik.