Kakve tajne vinčanske kulture krije okolina Aleksinca

Za laike ova takozvana sonda izgleda kao običan kanal, za arheologe potvrda slike geomagnetskih istraživanja da se ovde nalazio troslojni bedem.

„Vrlo je zanimljivo da se na nekoliko mesta uočava velika kuća i pored nje mala, onda se otvara pitanje kakav je bio odnos ko je nastanjivao te velike kuće ko male, a ono što je vrlo bitno jeste da ti rovovi i fortifikacije oko naselja ukazuju da je mogućnost sukoba bila realna“, objašnjava Dragan Milanović, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu.

Izvesno je da naselje u selu Bradarac potiče iz kasne faze vinčanske kulture, dokaz tome su brojni celi ili delovi keramičkih predmeta.

„Ja u ruci upravo držim jedan fragmentovani pršljenak, dosta takvih nalaza imamo na lokalitetu, što nam govori da je tkanje bilo jako zastupljeno na ovom lokalitetu, pre svega. Nalazimo ih dosta fragmentovanih i celih u velikim količinama“, kaže arheolog Srećko Živanović.

„Zapravo ovo nije kamen, on je od pečene gline i predstavlja teg za krovnu konstrukciju jer su njihovi objekti bili pokriveni slamom stoga pošto je ovde jak vetar morali su da imaju teg da ih vetar ne bi raskrio. Viđao sam ih u muzejima na lokalitetu ne. Svakako da mnogo više života ima svaki predmet na lokalitetu na mestu na kome je pronađen“, kaže arheolog Jovan Đajić.

Nepocenjiv je to osećaj kažu arheolozi, baš kao što su ova istraživanja neprocenjiva za Aleksinac, jer je detektovano više od 100 lokaliteta.

„Samo zahvaljujući ovim istraživanjima od 2014. mi smo sada sigurni iz kog su perioda i gde se oni tačno nalaze i zahvaljujući tome Aleksinac je dobio arheološku mapu i na taj način mogu da kažem nismo više crna rupa na arheološkoj karti Srbije“, navodi Aleksandar Nikezić, rukovodilac zavičajnog muzeja pri Centru za kulturu.

Pored ovog u blizini su još dva neistražena kasnoneolitska lokaliteta, iako opština Aleksinac poslednjih godina pruža finansijsku podršku, za arheologe uvek ima posla ali je uvek malo para.