Arheolozi pronašli mermernu glavu prvog rimskog cara Oktavijana Avgusta staru 2.000 godina

Glava prvog cara Rimske imperije visoka 35 centimetara, datirana na period između 20. i 10. godine pre nove ere, bila je deo kipa za koji se pretpostavlja da je bio viši od dva metra. Izrađena je od istog mermera koji je tokom renesanse koristio Mikelanđelo, a prikazuje mladog Okatavijana Avgusta koji je postao prvi rimski car 27. godine pre nove ere.

„Kada smo počeli da kopamo iza zida, videli smo da je zemlja drugačije boje. Nastavili smo da kopamo finijim alatkama i pojavio se mermer. Odmah sam znao da se radi o glavi sa Avgustovog kipa, zbog kose i oblika očiju“, kaže arheolog Frančesko Đankola.

U pitanju je važan kip koji je možda satajao u hramu posvećenom kultu carske porodice ili na forumu, navodi arheolog Marija Dileta Kolombo.

Grad Izernija koji se u doba starog Rima zvao Aesernia je oblast carstva koje su prvobitno naseljavali italski narodi, a kasnije je postao rimska kolonija. Grad je delimično uništen tokom Drugog svetskog rata, ali je kasnije obnovljen.

„Izernija ima vrlo bogatu istoriju. Ispod celog grada se nalaze vredni arheološki ostaci“, kaže gradonačelnik Đakomo Dapolonio u izjavi za Si-En-En. Tokom iskopavanja ovde su otkrivene i brojne srednjovekovne grobnice i vredni predmeti od keramike.

Pronađena glava se trenutno dodatno proučava, a Dapolonio i arheološkinja Marija Dileta bi voleli da je jednog dana vide u gradskom muzeju Izernije, gde bi, kako veruju privukla više turista.

„Čak i Izernija, iako nije među glavnim turističkim destinacijama, ipak je područje bogato istorijom još od paleolita“, naglašava gradonačelnik.

Oktavijan Avgust je sagradio carstvo koje se na kraju njegove vladavine protezalo od Velike Britanije pa sve do Egipta, a na samrtnoj postelji se pohvalio da je „Našao Rim od cigle, a ostavljam ga u mermeru“.

Doba mira koje je nastupilo pod Avgustom omogućilo je procvat kulture, umetnosti, arhitekture i trgovine. Sam Avgust lično je finansirao mnogobrojne javne projekte, pa je u Italiji i provincijama podizao hramove, puteve i akvadukte.

U Avgustovo doba, udareni su temelji rimske države kakva će opstati sve do vremena Dioklecijana i Konstantina Velikog. Svi kasniji rimski carevi nosiće titulu Avgusta kao deo svog imena. Titula će ostati u upotrebi i u narednim vekovima.