Naučnici proizveli belu boju, belju od snega, koja može da zameni klima-uređaj

Krovovi obojeni u belo vekovima se koriste za hlađenje zgrada. Kako globalno zagrevanje sve više preti našoj planeti, naučnici iznalaze sve više načina da makar uspore ovaj proces.

Nova bela boja koju su istraživači uspeli da proizvedu odbija 98 odsto sunčeve svetlosti, ali i infracrveno zračenje koje probija atmosferu i zagreva planetu. Testovi su pokazali da ova nova bela boja spušta temperaturu površine za četiri i po stepena Celzijusa u poređenju sa temperaturom okoline, i to pod jednakim intenzitetom sunčevih zraka.

Istraživači najavljuju da bi se ova bela boja mogla pojaviti na tržištu već za godinu, dve dana.

Trenutno dostupne reflektujuće bele boje su naravno daleko bolje od tamnih krovnih materijala, ali odbijaju samo 80 do 90 odsto sunčeve svetlosti i upijaju ultraljubičaste zrake. To znači da ove boje ne mogu da ohlade površinu preko koje su nanete ispod temperature okoline. Nova boja to može, što ujedno smanjuje potrebu za korišćenjem klima uređaja i smanjuje emisiju ugljenika koju oni proizvode.

„Naša boja može da pomogne u borbi protiv globalnog zagrevanja i pomogne da se Zemlja ohladi – to je kul stvar“, tvrdi profesor Šjulin Ruan sa američkog Univerziteta Perdu. „Ako napravimo najbelju belu boju, ona će moći da odbije maksimalnu količinu sunčeve svetlosti nazad u svemir“, dodaje profesor.

Ruan navodi da bi krov površine 93 kvadratna metra obojen ovom belom bojom dao snagu hlađenja od 10 kilovata, što je moćnije od centralnih klima uređaja koje se koriste u većini zgrada.

Tri presudne karakteristike nove boje

Karakteristike ove novostvorene bele boje naučnici su predstavili u časopisu ACS Applied Materials & Interfaces. Navode da su tri faktora zaslužna za njene sposobnosti hlađenja. Pre svega to što su kao pigment koristili barijum-sulfat, koji za razliku od konvencionalnog pigmenta od titanijum-dioksida ne apsorbuje ultraljubičastu svetlost. Drugo, korišćena je visoka koncentracija pigmenta od 60 odsto. Treće i najvažnije, čestice pigmenta su bile različite veličine, jer količina svetlosti koju čestice odbijaju zavisi od njihove veličine.

Profesor Ruan i njegov tim su u laboratoriji testirali više od 100 različitih materijala i oko 50 različitih smeša. Njihova prethodna najbelja boja bila je napravljena od kalcijum-karbonata, odnosno krede i odbijala je 95,5 odsto svetlosti.

Dostupna, jeftina i bezbedna

Istraživači napominju da njihova ultrabela boja koristi standardne akrilne rastvarače i da se može proizvoditi poput konvencionalne boje. Tvrde da bi boja bila slične cene kao i sadašnje, s obzirom na to da je barijum-sulfat jeftiniji od titanijum-dioksida.

Tim je takođe testirao otpornost boje na habanje, ali napominju da su potrebni dugotrajniji testovi pod različitim vremenskim uslovima kako bi se dobili precizni podaci.

Profesor Ruan je naglasio i da njihova boja ne predstavlja rizik po vid ljudi. „Naša boja odbija sunčevu svetlost difuzno, tako da jačina svetlosti koja se odbija u bilo kom smeru nije tako jaka. Potpuno je svetlo bela, belja od snega“.

Autorska prava na patent zajednički će imati Univerzitet Perdu i istraživački tim, koji sada pokušava da komercijalizuje svoj izum.