Okamenjeno drvo staro 20 miliona godina otkriveno na ostrvu Lezbos

Okamenjena šuma na ostrvu Lezbos nastala je pre 20 miliona godina prilikom erupcije vulkana na severu ostrva koja je celo područje prekrila lavom i pepelom. Ovo područje koje se prostire na površini od oko 15.000 hektara poznato je po živopisnim i raznobojnim fosilizovanim stablima drveća.

Profesor Nikolas Zuros, geolog sa Univerziteta Egej, u izjavi za Si-En-En, naglašava da u svojoj dugogodišnjoj karijeri nikada do sada nije naišao na ovakvo otkriće.

„Tokom prethodnih godina smo imali mnogo značajnih otkrića, ali najnoviji su stvarno izvanredni", kaže profesor Zuros.

Stručnjaci su tokom iskopavanja duž auto-puta Kaloni-Sigri otkrili ogromno okamenjeno drvo, od 19,6 metara, zajedno sa granama i korenovim sistemom.

„Ovo je nešto što se ne nalazi tako često tokom karijere“, napominje Zuros. „Obično nalazimo debla bez grana i korenja. Ovo je jedini primerak koji je otkriven zajedno sa granama i korenovim sistemom, a bio je položen na sloju lišća. Ovo je jedinstveno otkriće. Vršimo iskopavanja na ovom području već 25 godina i nikada nismo pronašli takvo drvo“, ističe profesor.

U okamenjenoj šumi na Lezbosu pronađeni su četinari, voće, sekvoja, bor, palma, stabla cimeta i hrasta.

„Pronađena stabla pokazuju da se klima promenila na području Lezbosa, jer je ovo drvo, na primer, suptropsko. Klimatski uslovi bili suptropski pre dvadeset miliona godina kada je drvo uništeno vulkanskim erupcijama. Danas proučavanjem flore okamenjene šume možemo steći uvid o tome kako su klimatske promene uticale na ekosistem“, dodaje profesor Zuros.

Takođe, profesor navodi da uzorci pronađene vegetacije pokazuju da je polovina vrsta koje su nekada uspevale u ovim područjima izumrle.

„Nisu uspele da prežive klimatske promene“, kaže Zuros. „Ovo su važne informacije koje možemo koristiti kako bismo posetiocima objasnili da klimatske promene imaju ozbiljne posledice na vrste koje ovde žive i na savremene ekosisteme.“

Pored „neobičnog“ drveta, geolozi su otkrili više od 150 debala na drugom mestu, oko 200 kilometara dalje od mesta gde je otkriveno celo drvo.

„Nova otkrića profesora Zurosa su zapanjujuća“, naglašava dr Hronis Cedakis, profesor fizičke geografije sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

„Otkriće drveta sa vezanim granama, korenom i lišćem izuzetno je retko. Ovo će pružiti jedinstven uvid u jedan trenutak u vremenu koji će nam osvetliti biodiverzitet tog doba. Generalno gledano, iako postoji nekoliko okamenjenih šuma širom sveta, Sigri je izuzetan jer se nekoliko stabala nalazi u svom prvobitnom stanju, sa netaknutim korenovim sistemom. Ovo pruža retki uvid u miocensku šumu u pogledu njene veličina i gustine“, objašnjava profesor Cedakis.