Snimljene nikad kvalitetnije slike interakcija na Suncu

Kvalitet slika velike rezolucije, koje je snimio evropski teleskop, pripisuje se novoj optici koja je u stanju da istražuje magnetna polja, konvekciju, sunčeve erupcije i sunčeve pege i veliki broj detalja. 

Snimci su kvalitetniji nego ikada ranije.

Fotografije prikazuju solarna magnetna polja snimljena na talasnoj dužini 516 nanometara i sunčeve pege na 430 nanometara, za koje astronomi kažu da je to „kao da je neko video iglu na fudbalskom terenu ali savršeno i to sa udaljenosti od jednog kilometra".

Naša zvezda je prekrivena brojnim strukturama koje su rezultat jakih konvekcionih pokreta koji prenose toplotu iz duboke unutrašnjosti Sunca.

U svakoj od njih, vruća plazma se uzdiže ka centru formacije, pre nego što se ohladi i potone nazad u zvezdu formirajući tamne trake koje Gregor može videti i naravno - zabeležiti.

Doktor Lusija Klajnt, koja je vodila projekat i bila zadužena za rad nemačkih solarnih teleskopa na Tenerifima, rekla je da je „ovo bio veoma uzbudljiv, ali i izuzetno izazovan projekat.

„Za samo godinu dana potpuno smo redizajnirali optiku, mehaniku i elektroniku kako bismo postigli najbolji mogući kvalitet slike", rekla je Klajnt.

Klajnt i njen tim napravili su svojevrsni proboj još u martu dok su bili pod blokadom rada zbog koronavirusa, ali im to nije smetalo da izbliza posmatraju Sunce - do detalja zahvaljujući radovima na optimizaciji teleskopa. 

Doktor Svetlana Berduđina, profesorka na Univerzitetu Albert-Ludvig u Frajburgu i direktorka Lajbnicovog instituta za solarnu fiziku, veoma je srećna zbog izvanrednih rezultata: „Projekat je bio prilično rizičan jer takve nadogradnje teleskopa obično traju godinama, ali sjajan timski rad i precizno planiranje doveli su do ovog uspeha.

„Sada imamo moćan instrument za rešavanje zagonetki koje su na površini Sunca", rekla je Berduđina.

Neverovatne slike prate prve svetlosne fotografije koje je u julu dobio tim koji radi sa solarnim teleskopom na Havajima, što omogućava astronomima da analiziraju detalje površine Sunca ali i vremenske prilike.

Predsednik Asocijacije univerziteta za istraživanje astronomije Met Mauntin rekao je u julu: „Na Zemlji možemo predvideti da li će padati kiša prilično tačno, ali svemirsko vreme još ne možemo tako predviđati. Tu zaostajemo 50 i više godina", rekao je Mauntin naglasivši da je to od velike važnosti kako bi se shvatila „osnovna fizika svemirskog vremena koja se odnosi na Sunce" i najavio dalja istraživanja na tom polju.