Šta su sve sovjetski naučnici otkrili bušenjem najdublje rupe na svetu

Zapadno od grada Zapoljarni na severozapadu Rusije može se pronaći napušteni betonski objekat, koji većina ljudi ne bi pogledala dva puta. Međutim, kada biste malo istražili i razgrnuli nered, pronašli biste veliki čelični disk čvrsto zapečaćen.

Ispod njega se krije najdublja veštačka bušotina duboka 12.262 metra ispod površine. Primera radi, to je dublje od najdublje tačke na svetu – Marijanskog rova u Pacifiku.

Koljska ultraduboka bušotina je višedecenijski naučni projekat sa ciljem proučavanja Zemljine kore i otkrivanja tajni koje krije.

Sovjetski naučnici zvanično su započeli bušenje 1970. godine kako bi proširili čovečje znanje o Zemljinoj geologiji, jer, koliko god to apsurdno zvučalo, čovek zna manje o onome što je ispod nas nego nečemu što se nalazi na drugom kraju Solarnog sistema.

Tokom naredne 24 godine, naučnici su uz povremene pauze kopali. Iako nisu dostigli dubinu kojoj su se nadali, 1994. godine prošli su 12 kilometara dubine.

Rekord za najdublju bušotinu i dalje je tu, a tehnologija za bušenje koju su morali da razviju bila je izuzetno napredna.

Visoka temperatura sprečila dalje bušenje

Zbog napora sovjetskih naučnika, ljudi su saznali mnogo toga. Primera radi, na 12 kilometara dubine u Zemljinoj kori nalazi se voda, činjenica u koju niko od naučnika ne bi poverovao da nije video svojim očima.

Na dubini od sedam kilometara pronašli su mikroskopske fosile 24 vrste davno uginulih jednoćelijskih organizama.

Takođe su iskopali i stene stare više od 2,7 milijardi godina.

Izazov koji nisu mogli da prebrode jeste to što je temperatura na toj dubini iznosila 180 stepeni Celzijusa, oko 80 stepeni toplije nego što su naučnici predvideli.

Da li će čovečanstvo ikada otići dublje? Verovatno, prošlo je mnogo vremena od 1994. godine.