Slepi miševi nisu krivci za epidemiju koronavirusa, ali ga prenose

Ako se uzme u obzir da su prethodne epidemije koronavirusa povezivane sa slepim miševima, kao uzročnicima zaraze, vrlo je moguće da je i soj iz Vuhana, koji se sada ubrzano širi, istog porekla.

Dr Piter Dašak, predsednik Alijanse za ekološko zdravlje, koji je u Kini proveo 15 godina proučavajući bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka, rekao je za Si-En-En da „iako izvor zaraze još nije potvrđen, postoje veoma snažni dokazi koji nas upućuju na slepe miševe kao nosioce koronavirusa, tačnije na vrstu Rhinolophus sinicus, rasprostranjenu u Kini“.

Ukoliko je ovo tačno, novi soj virusa priključiće se brojnim drugim koje nose slepi miševi. Podsetimo da su epidemije SARS-a i MERS-a takođe uzrokovane koronavirusima nađenim kod ovih sisara.

Slepi miš može da bude domaćin brojnim virusima od kojih ne oboli, ali oni mogu da izazovu epidemije raznih bolesti kod čoveka. Između ostalog, smatra se da su prirodni rezervoar virusa ebole. Nosioci su i virusa besnila, jedino što ponekad znaju i da podlegnu toj bolesti. 

Kako savladati epidemiju koronavirusa nCoV-2019, sada je svakako najvažnije pitanje, ali utvrđivanju porekla i preduzimanju mera protiv budućih zaraza takođe može da doprinese proučavanje i bolje praćenje globalne populacije ovih letećih sisara.

„Epidemija može da se savlada i kontroliše, ali ako ne utvrdimo tačno poreklo zaraze, virus dugoročno može da ʼpreskačeʼ unaokolo“, dodaje Dašak.

Naučnici u Kini već pažljivo proučavaju ovu vrstu sisara upravo imajući na umu buduće epidemije. U jednom članku o koronavirusima (ili CoVs kod slepih miševa), objavljenom prošlog proleća, kineski istraživači su naveli da je „opšte mišljenje da će koronavirusi slepih miševa ponovo izazvati epidemiju“, i da je Kina jedno od verovatnih geografskih područja za to, dodajući da je reč o objektivnim predviđanjima.

Jasno je da glodari, primati i ptice takođe prenose zarazne bolesti, tako da slepi miševi nisu usamljeni slučaj, ali postoje opravdani razlozi zbog kojih su dovedeni u vezu sa nekoliko epidemija u svetu.

Njihova populacija je mnogobrojna i dobro rasprostranjena. Žive svuda osim na Antarktiku. U mnogim delovima sveta ljudi konzumiraju slepe miševe, i prodaju ih žive na pijacama, gde je ustanovljena pojava SARS-a i sada najverovatnije koronavirusa nCoV-2019. S obzirom na to da žive u pećinama, u skučenim uslovima, veoma lako prenose virus s jednog na drugog. Dodatno, za male sisare oni su prilično dugovečni, u proseku žive od 20 do 40 godina.

U izdanju časopisa Nejčer iz 2017. godine Dašak je sa kolegama objavio bazu 754 vrste sisara i 586 vrsta virusa i analizirao koji sisari su „skrivali“ viruse i na koji način su oni uticali na domaćina. Potvrđeno je da su slepi miševi, u odnosu na druge, nosioci znatno većeg broja zoonoza, odnosno bolesti koje se prenose sa životinje na čoveka.

Iako su slepi miševi najviše proučavani, i virusi koje oni nose predstavljaju pretnju po opšte zdravlje, to ipak ne znači da su krivci za epidemiju. Naučnici se slažu da je zapravo čovek zašao na njihovu teritoriju, a ne obrnuto.

Zato Dašak naglašava da je neophodno zabraniti prodaju divljih životinja na pijacama kako bi se smanjila mogućnost zaraza. Međutim, kako je nemoguće sprečiti pojavu novih epidemija, dalje praćenje i proučavanje divljeg životinjskog sveta je od izuzetne važnosti.