Sepsa – skriveni ubica

Prema najnovijim podacima, u 2017. godini 49 miliona ljudi u svetu je imalo sepsu, dok je 11 miliona umrlo od njenih posledica. Poređenja radi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2018. godine je bilo 9,6 miliona smrtnih slučajeva od kancera.

Sepsa ili trovanje krvi je takozvani skriveni ubica jer se ne otkriva lako, a uzrokuje težak poremećaj imunskog sistema organizma, koji pored borbe sa infekcijom, dodatno treba da spreči i moguće otkazivanje organa. Bakterije i virusi koji izazivaju upalu creva ili upalu pluća glavni su okidači kliničkog sindroma. Pacijenti koji prebole infekciju mogu da imaju trajne posledice po organizam.

Ukoliko se infekcija otkrije blagovremeno, nastanak sepse se može sprečiti adekvatnom antibiotskom terapijom i dobrom, dostupnom, medicinskom negom. Međutim, sepsa je danas uzrok jednog od pet smrtnih ishoda u svetu.

Nove procene izvedene su analizom podataka publikacije „Globalna težina bolesti“ (GBD) Instituta za metriku i evoluciju zdravlja u Sijetlu. Ta studija, za razliku od prethodnih, obuhvata podatke iz gotovo svih zemalja, i uključuje i siromašne i srednje imućne zemlje u svetu – odakle se podaci teže prikupljaju. Ustanovljeno je da je gotovo 86 odsto smrtnih slučajeva bilo u nerazvijenim delovima sveta, dok je u Velikoj Britaniji taj broj veći nego u Španiji, Francuskoj i Kanadi.

Podaci su takođe pokazali da su najviše ugrožena deca. Naime, više od polovine slučajeva sepse u svetu, u 2017. godini, zabeleženo je među decom, a gotovo tri miliona njih je stradalo. „Uznemireni smo činjenicom da je smrtnost od sepse mnogo veća nego što se mislilo, a postoje i preventivne mere i terapija bolesti“, kaže dr Mosen Nagavi, jedan od autora studije.

S tim u vezi, dr Nagavi je pozvao nadležne svetske institucije da se koncentrišu na prevenciju sepse, pre svega kod novorođenčadi. Tu se misli na pojačane mere opšte higijene, što bolji obuhvat vakcinacije, ali i na prihvatanje činjenice da je otpornost bakterija na postojeće antibiotike postala alarmantna.

Naime, doktor smatra da je jedan od glavnih problema to što mnoge infekcije danas nisu više jednostavne za lečenje, jer su bakterije i virusi evoluirali toliko da postojeći lekovi nisu uvek delotvorni.

U razvijenim zemljama situacija je nešto drugačija. U većini slučajeva, pacijenti kod kojih je došlo do sepse imali su prethodno kancer, moždani ili srčani udar, ili druge bolesti koje su dovele do infekcije i trovanja krvi.

S druge strane, smrtnost od trovanja krvi je mnogo veća u nerazvijenim zemljama, gde pacijenti više umiru sa sepsom (pored ostalih tegoba), nego od sepse kao jedinog uzroka, kaže za Bi-Bi-Si profesor Mervin Singer iz Instituta za intenzivnu negu Blumsberi u Londonu, komentarišući studiju.

„Danas sepsa odnosi više života od kancera, ali dobra prevencija nije svuda moguća. Zato je neophodno da zemlje članice Ujedinjenih nacija sprovedu nacionalne akcione planove koji bi bili usmereni ka jakom preventivnom odgovoru. Ukoliko se akcija hitno ne sprovede, ne uvedu nove terapije i ne poboljša zdravstveni sistem, broj smrtnih ishoda u svetu će samo rasti“, zaključio je na konferenciji za medije dr Ron Danijels, direktor Globalne alijanse za sepsu.