U Gostuši i dalje umeju da prave ženske crepulje

Izrada crepulja za pečenje hleba, iako izuzetno težak, isključivo je ženski posao.

„Po pet-šest puta mora da se prebacuje zemlja i gazi, s lopatu, s motiku, nije važno. Kad se sve lepo ugazi, deli se na krugove i prave se crepnje“, objašnjava Vera Manić iz Gostuše.

Meštanka sela na Staroj planini Ljubina Nikolić kaže da je sve naučila od bake i sestre: „To bi bilo dobro kad bi zaživelo, da ima turista, da se mesi hleb, da probaju u crepulji hleb, ukus bez aditiva, bez konzervansa“.

Stručnjaci su pokrenuli inicijativu da izrada ženskih crepulja na Staroj planini, uđe u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

„Način na koji su žene ovde doskora pravile crepulje, kada kažem ovde, ne mislim samo na Gostušu, nego na celu Staru planinu, veoma je arhaičan i možemo gotovo sa sigurnošću reći da se nije menjao poslednjih 7.000 godina, jer najstarije crepulje koje poznajemo potiču još iz neolita“, objašnjava Biljana Đorđević, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu.

Arhitekte, već godinama, rade na očuvanju ambijentalne celine kamenog sela Gostuša.

„Jednom kada čovek dođe u Gostušu, ne može da se ne vraća ponovo. Naš cilj je bio da se stara crkva, prvi deo crkve je izgrađen 1867. godine, rekonstruiše i stavi u funkciju“, istakla je Danijela Mladenović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.

„Veoma je značajno da svi radimo na jednom istom zadatku, da se vratimo u sela i prirodu. Puno smo razgovarali sa meštanima. Oni su uveliko krenuli da kamene krovove menjaju i da stavljaju crep, kao pokrivač i naša glavna ideja je da oni shvate da jeste moguće da se kameni krovovi očuvaju na kućama i na drugim objektima i da imaju apsolutnu podršku i pomoć, kada im je to potrebno“, zaključila je Elena Vasić-Petrović iz Fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“.

Gostuša je, kažu stručnjaci, arhitektonski biser Stare planine. Treba je sačuvati, ali i otkriti svetu. Izgradnjom puta, iako sakrivena, više nije daleko.