Hasan Rebac o Srbima muhamedanske i pravoslavne vere

Rođen je u Mostaru 1890. godine. Bio je muž Anice Savić Rebac. Studirao je u Beogradu, Beču, Berlinu, u Parizu je završio orijentalne studije.

Pre Drugog svetskog rata bio je član Glavnog odbora Crvenog krsta (deset godina), član Centralnog odbora Narodne odbrane za vreme predsednikovanja vojvode Stepe i generala Ljube Milića, ali i član Glavnog odbora Srpskih četnika (devet godina). Takođe je bio član Društva Svetog Save, član uprave i osnivač društva Beogradski Gajret - „Osman Đikićˮ; član Književnog saveta Matice srpske (12 godina) itd.

U pisanim odgovorima Tanasiju Diniću 8. maja 1942. Hasan Rebac je izneo svoje poglede na nacionalno pitanje, podele na osnovu verske pripadnosti, načine na koje bi trebalo prevazići predrasude. Neki od stavova danas su možda nezamislivi ili mogu da deluju „šokantno". Zato ih doslovno prenosimo.

Mostovi između rastavljene braće

„Kako sam rođen u Bosni, gde se čak i javni život gleda i sprovodi kroz verske naočare i kako je to smetalo bratskoj slozi Srba muslimanske i pravoslavne vere, to sam još iz mladosti postavio sebi kao životni problem da pravim mostove između verom rastavljene braće, da uklanjam između njih nesporazume i da stvaram što jaču bratsku ljubav. Radi toga bio sam ogorčeni protivnik političkih stranaka na verskoj podlozi, kao što je bila Jugoslovenska muslimanska organizacija, u kojoj su bili u ogromnoj većini naši muslimani. Smatrao sam da je vera privatna stvar pojedinaca i pojedine nacionalne skupštine, a da je nacija, u kojoj može biti raznih verskih pripadnika, kao što je naš slučaj, da je dakle nacija iznad vere, jer je ona svojina opšta.ˮ

Četnik-dobrovoljac, Turci mi nisu ništa

„Kroz ceo svoj život od najranije mladosti služio sam ovim idejama. Kao nacionalista uzeo sam učešća kao četnik-dobrovoljac protiv Turske, po opštem mišljenju muslimanske države, pa sam bio četnik čak i pre Balkanskog rata i u ovom ratu, kao i docnije u Svetskom ratu. Znao sam da mi Turci nisu ništa, iako su muslimani, kao što nisu ni našim pravoslavnim ništa Grci i Rumuni, iako su ovi narodi svi pravoslavne vere. Zato sam nastupao protiv Turske, koja je tlačila moj narod.ˮ

Otpor približavanju rastavljene braće

„Ovo što sam ja znao trebalo je širiti među šire slojeve naših i muslimana i pravoslavnih, a to je išlo teško i vrlo teško, jer se ne zna koji su od njih u tome gori. Nijedna naša politička stranka nije mnogo marila ili nije imala kad da mari za ovo vrlo krupno pitanje. Zato nisam kao organizovani član (nisam ušao) ni u jednu političku stranku, a imao sam najviših simpatija za Demokratsku stranku, koja je bila najbliža mome postavljenom idealu.ˮ

O celovitom iskazu detaljnije se možete obavestiti u seriji „33 odgovoraˮ koja se emituje na RTS-u (nedeljom na Drugom kanalu u 13.30), u knjizi „Masoni i sarajevski atentatˮ, ili u Arhivu Jugoslavije, fond 100 (F18-323). Hasan Rebac je ličnost o kojoj bi javnost trebalo više da zna.