Spavajte u mraku

Više od polovine stanovnika planete živi u urbanim oblastima. Izloženi su štetnostima veštačkog osvetljenja a prirodni ritam dana i noći, svetla i tame je narušen.

Poznato je da hronični poremećaj tzv. cirkadijalnog ritma, čija je osnovna jedinica vremenska i obuhvata 24 sata, predstavlja uzrok mnogih stanja i bolesti savremenog čoveka, kao što su prekomerna težina, dijabetes i razne vrste maligniteta.

Unutrašnji cirkadijalni ritam uključuje smenu gladi i sitosti, promene telesne temperature, nivoa serotonina i drugih fizioloških pokazatelja u krvi.

Naše telo i psiha oslanjaju se na sunčevu svetlost i na smenu svetla i tame ‒ to su važni signali koje prepoznajemo instinktivno i koji su ugrađeni u našu genetsku matricu.

Miran san kontroliše glad

U mraku se odvijaju mnoge aktivnosti u našem organizmu. Hormon leptin, na primer, odgovoran je za kontrolu gladi. Kada nivo tog hormona raste, čovek ne oseća glad i upravo to se događa u mraku ‒ to omogućava miran duži san bez krize gladi.

Međutim, mnogi eksperimenti su pokazali da je taj hormon osetljiv na prekide sna, a posebno na svetlost. Noćna glad je prvi korak ka poremećaju metabolizma.

Regulacija ćelijskog ciklusa, proizvodnja hormona i prirodan imuni odgovor na razne hemikalije i toksine u okruženju - sve je to narušeno poremećajem odnosa svetlosti i mraka u našem dnevnom životnom ciklusu.

Fiziološke i psihološke promene, na koje utiče električno svetlo prisutno u većem delu noći, imaju zdravstvene i psihičke posledice, a depresija je jedna od najčešćih.

Svetlost plave boje razbuđuje

Ne utiče jednako svaka vrsta svetla na našu pažnju, aktivnost, budnost ili uznemirenost. Sunčeva svetlost je pretežno u plavom spektru i ta boja je važna upravo na početku dana, kada se razbuđujemo i postajemo aktivni.

Prisustvo plavog svetla u noći utiče na sniženje melatonina i dovodi u zabludu naš organizam koji se onda ponaša kao da je dan. Upravo takvu vrstu svetlosti, tj. boje, emituju brojni mobilni uređaji i fluorescentne lampe i zato njihova upotreba u večernjim časovima otežava organizmu fiziološku tranziciju ka snu.

Za razliku od kratkih plavih talasa, dugi talasi žute i crvene imaju mnogo manji uticaj na noćni ritam. Takva je, na primer, svetlost sveće ili vatre u kaminu.

Do pre dvadeset godina nije se znalo na koji način očna retina prepoznaje doba dana. Nedavno je otkriven foto-pigment u retini, nazvan melanopsin, koji prepoznaje plave svetlosne zrake kratke dužine. Kada nestane te plave svetlosti, počinje naš fiziološki prelazak na noćni režim.

Boravak u prirodi za bolji san

Neki ljudi povremeno odlaze na odmor u prirodu i nakon toga primećuju poboljšan kvalitet sna. Novije studije su potvrdile da se nakon boravka na prirodnoj dnevnoj svetlosti naš unutrašnji ritam bolje usklađuje sa solarnim ritmom.

Kod tih ljudi se formira novi hronotip koji bolje usklađuje unutrašnji sat sa smenom dana i noći i za posledicu ima bolje psihofizičko zdravlje.

Danas većina ljudi u urbanim sredinama prima manje prirodne svetlosti danju, a previše veštačkog svetla tokom večeri i noći. Sve manje ljudi spava u potpunom mraku, a zaposleni u većem delu dana borave na poslu i retko su na sunčevoj svetlosti.

Ričard Stivens, profesor na Univerzitetu u Konektikatu i istraživač uzroka malignih bolesti i hormonalnih poremećaja, na osnovu do sada stečenih naučnih saznanja, dao je koristan savet koji glasi:

„Potrudite se da se barem ujutru budete na sunčevoj, tj. dnevnoj svetlosti, a uveče izbegavajte izvore plave svetlosti i koristite boje iz žutog i crvenog spektra. I naravno, spavajte u mraku!"