Papagaji, ćudljive pričalice

Iako za papagaje često kažemo da su životinje koje umeju da govore, preciznije je reći da oni oponašaju govor, odnosno zvukove iz prirode. To im polazi za rukom zbog izražene sposobnosti adaptacije na nova okruženja. Do sad je otkriveno nešto manje od 400 vrsta papagaja, a naučnici sve više izučavaju mehanizme kojima papagaji usvajaju reči i način na koji ih reprodukuju.

Kada dođe u novu sredinu papagaj prvo ćuti, a kada se malo oslobodi ispušta glasove koji su mu urođeni, kao što je njihovo karakteristično kreštanje. Kada počne da oponaša ljudske glasove, najpre su to reči koje čuje svaki dan - dobar dan, dobro veče i slično. Međutim, tu dolazi do zanimljive pojave - u početku u novoj sredini papagaji su tihi i jedno vreme će proći dok ova životinja ne shvati da je u okruženju u kome mu ne preti nikakva opasnost, te da je prihvaćen kao član porodice. To je jedna vrsta socijalizacije.

Glas bez glasnih žica

Ptice nemaju glasne žice, ali ipak izuzetno precizno oponašaju zvukove, što je naročito slučaj sa papagajima vrste žako i amazon. Odgovor na pitanje kako papagaji tako dobro uspevaju da reprodukuju reči dugo je bio nepoznat. „Oni na račvanju traheje, odnosno dušnika, prema plućnim krilima imaju jedan organ koji se zove sirinks, to je kao bubanj koji rezonira i usled te usled rezonancije on proizvodi zvuke", kaže veterinar Jožef Ezveđ iz Beogradskog zoološkog vrta.

Naučnici koji su izučavali tu pojavu kažu da je poznato da papagaji najčešće oponašaju zvukove koji se često javljaju u njihovom novom okruženju, poput pozdrava i imena ukućana, ali da je zanimljivo da se može uočiti i da oni savršeno imitiraju neke neobične zvukove - zvuk motorne testere, zvižduke, melodije telefona, karakteristične pozdrave ili nadimke ukućana. „Važno je znati da je to oponašanje zvukova, a ne pravi govor", kaže veterinar Ezveđ objašnjavajući da se termin govor i pričanje u ovom slučaju koriste uslovno.

Prijatna socijalizacija

Kada se odomaće kao bezuslovno prihvaćeni članovi porodice, papagaji postaju sve opušteniji i uče veliki broj reči. Kada papagaj dođe u novo okruženje u početku neće da priča jer je za njih svaka promena sredine u kojoj živi svojevrstan stres, ali od ključnog značaja je atmosfera u domu. Ako u tim trenucima ne vidi svoje domaćine i ako oni ne komuniciraju s ljubavlju sa njim, teže će i da progovori. On najpre čeka reakcije svojih domaćina na njegovo prisustvo i od toga zavisi kako će se „ponašati". Kada se osećaju voljenima i prihvaćenima, postaju ljubazni prema svojim domaćinima i mogu usvojiti veliki broj reči.

Inteligencija i komunikacija

„Sivi žakoi, na primer, kojima je postojbina Afrika, imaju neverovatan nivo inteligencije, čak na nivou petogodišnjeg deteta", objašnjava Jožef Ezveđ iz Beo zoo vrta. Takođe, veterinar smatra da su papagaji „pozitivci" i da najčešće koriste reči sa pozitivnom konotacijom, kao što su pozdravi, a da je predrasuda da papagaji najpre usvoje ružne reči i psovke.

Ljudi ne bi trebalo da ih uče pogrdnim rečima, jer to nije ni tako interesantno ni tako duhovito, smatra veterinar upućujući na to da papagaji mogu da se nauče da kažu veliki broj lepih reči. Vrsta žako može da usvoji čak 800 reči, a vrlo uspešno pravi i kratke smislene konstrukcije. Smatra i da oni osećaju kada vazduh „vri" oko njih, kada se u kući ljudi svađaju, i to negativno utiče i na njegovo „raspoloženje".

Kada je lepo prihvaćen, biće izuzetno prijatan prema članovima porodice, lepo će ih pozdravljati, na primer. Takođe, zanimljivo je da ako papagaj zna da kaže dobro veče ili dobar dan, nikada neće pobrkati kada koristi te reči.

Najverovatnije je da papagaji razumeju kako se prema njima ophodite. Najbolje usvajaju reči kada ih ukućani hrane i pritom pričaju sa njima i staloženo ponavljaju reči koje žele da njihov ljubimac prihvati.

Stručnjaci smatraju da, ako razumemo da je život zahtev za stalnim prilagođavanjem, onda možemo da razumemo da su procesi komuniciranja i adaptacije imperativ za preživljavanje kako kod ptica tako i kod nas.