Kad telo uništava sopstveni pigment

Ljudima koji imaju vitiligo najviše smeta estetska pozadina ove bolesti i zato traže razne načine da koži vrate pigment, premda univerzalnog leka nema. Bele fleke se pojavljuju na različitim delovima tela, često mogu biti potpuno neprimetne na laktovima ili ispod pazuha, a najtransparentnije su one na licu i šakama.

Istraživači njujorškog medicinskog centra „Langon" ustanovili su koji to molekularni signali kontrolišu pigmentaciju kose i kože. Dr Majumi Ito radila je na matičnim ćelijama miševa i utvrdila sledeću pojavu: životinje koje su dobijale manje signala u endotelinskom receptoru tipa B ‒ gubile su boju krzna; kod miševa kod kojih su ti signali bili pojačani, pigmentacija je postala intenzivnija. Blokiranjem signala „Wnt", takođe je izazvan zastoj matičnih ćelija, a samim tim, i gubitak pigmenta. Ovo otkriće moglo bi da pomogne u kontrolisanju produkcije melanocita ‒ ćelija koje daju boju našoj koži i kosi, te tako i u lečenju vitiliga.

S druge strane, studija Univerziteta Jejl pokazala je da lek tofacitinib, koji se koristi u lečenju reumatoidnog artritisa, takođe deluje i na vitiligo. U ispitivanju je učestvovao pacijent star pedeset tri godine, sa više belih fleka na licu, telu i šakama. Nakon pet meseci lečenja, depigmentacija je potpuno nestala sa lica i ruku.

„Bolest nasleđa"

Vitiligo je, kao i mnoge druge bolesti savremenog doba ‒ autoimuno oboljenje, što znači da se uzroci gubitka pigmenta nalaze u samom organizmu. Često se javlja ʼudruženʼ sa još nekim autoimunskim bolestima, poput Hašimoto tireoiditisa, peniciozne anemije, opadanja kose u vidu pečata. Zbog toga je potrebno učiniti laboratorijske i druge analize da bi se udružena bolest utvrdila ili odbacila.

Iako se autoimune bolesti najčešće smatraju posledicom stresa, prof. dr Lidija Kandolf Sekulović napominje da stres ne može biti najvažniji uzrok u nastanku vitiliga. Najvažniji faktor je ipak ‒ nasledni faktor. Ukoliko je u porodici bilo slučajeva vitiliga i drugih autoimunih bolesti, mnogo je veća verovatnoća da se simptomi ponove na nekom od naslednika.

Ono što najviše uznemirava ljude kod kojih se vitiligo širi i pokriva sve veće površine kože, jeste činjenica da ne postoji jednostavan niti univerzalan lek. Zanimalo nas je ipak, da li je moguće da se širenje belih fleka zaustavi samo od sebe?

„Ukoliko je vitiligo u fazi brzog širenja, ovakav tok se može prekinuti primenom sistemskih kortikosteroida u vidu tableta ili ampula. Kortikosteroidi se mogu primeniti kratkotrajno, u toku od tri do šest meseci, dok se hronična upotreba ne može preporučiti" ‒ napominje sagovornica. Fototerapija, imunomodulatori, i poseban tip lasera ‒ alternativne su mere lečenja.

Sunce kao pretnja

Kod ljudi kod kojih se vitiligo proširio po licu ili šakama, javlja se prirodna potreba da takve ʼanomalijeʼ sakriju šminkom ili prekriju odećom. U nadi da će fleke početi same da se povlače, menjaju načine ishrane i pokušavaju da svoj imunitet podrže dodatnim vitaminima.

Ipak, naša sagovornica otkriva: „Nema dokaza da se ishranom i vitaminima može promeniti imunski sistem. Obično ljudi pokušavaju da ʼpojačajuʼ imunitet, ali ovde se ne radi o slabom, već o pogrešnom imunskom odgovoru na sopstveno tkivo."

Vitiligo ne predstavlja samo estetski problem. Delovi kože koje izgube pigment postaju mnogo osetljiviji na zračenje sunca, i ukoliko se adekvatno ne zaštite mogu se pretvoriti u opekotine.

„Veoma je važno rigorozno se štititi od sunca (izbegavanje sunčanja i odlaska u solarijum, zaštitna odeća i korišćenje krema sa zaštitnim faktorom SPF 50 UVA,UVB tokom čitavog dana), zbog toga što opekotine od sunca mogu dovesti do širenja promena. Rano jutarnje i kasno popodnevno sunce mogu da imitiraju fototerapiju, ali se moraju veoma oprezno i pod kontrolom lekara primenjivati da ne bi došlo do pogoršanja" ‒ upozorava prof. dr Kandolf Sekulović.