Predstava o drugom

„Predstava o drugom nastaje kad se umeša ideologija ili politički projekat, ili neka jaka predrasuda ili stereotip, i onda mi shvatimo da postoji drugi", kaže jedan sagovornika u ovoj emisiji, filozof Vladimir Milutinović.

On objašnjava da su svi ljudi oko nas drugi, ali da je sporan samo onaj drugi koga vidimo kao radikalno različitog i sa kojim imamo neki problem: „I deca i ljudi na nekom osnovnom nivou nemaju problem sa drugima - deca će bez razlike komunicrati i sa različitim nacijama i rasama.

Drugi kao pojam postaje problematičan kasnije i to je naučen pojam. Stereotipi su pojednostavljene slike o bilo kome, najčešće o nekoj grupi ljudi, ali ako nas stereotipi sprečavaju da druge ljude percipiramo u njihovoj punoj individualnosti, onda to postaje problem", kaže Milutinović.

Naš pogled u drugog

Druga sagovornica, profesorka dr Jasmina Ahmetagić, kaže da način na koji gledamo drugog mnogo govori o tome kako formiramo svoj identitet: „Ako ja drugom priđem bez predrasude, onda to znači da je moj identitet daleko širi nego u suprotnom slučaju.

Ta zatvorenost onemogućava čoveku da obogati svoje iskustvo, pa on ostaje u onome u čemu jeste, dakle u primarno zatvorenim predstavama i predubeđenjima o drugom".

Reditelj Srđan Karanović u ovoj emisiji objašnjava zašto se u svojim filmovima bavio pitanjima odnosa prema drugima:

„U dva filma u kojima sam se dodirivao Kosova, smatrao sam da su Albanci takođe građani zemlje u kojoj sam se rodio i u kojoj živim i da osim nekih retkih filmova Žike Mitrovića koji su bili akcioni, partizanski i možda još jednog filma „Stršljen" Gorčina Stojanovića, ni u jednom našem filmu nisu postojali likovi Albanci".

U emisiji smo tumačili i film Stenlija Kremera „Pogodi ko dolazi na večeru". Profesorka dr Jasmina Ahmetagić govorila je problematičnoj tematici ovog ostvarenja:

„U ovom filmu tematizuje se ljubav crnca i belkinje, odnosno, problemi koji nastaju u njihovom okruženju, reakcije njihovih bližnjih na činjenicu da se tu javlja ljubav i želja da se venčaju.

Interesantno je da se to dešava šezdesetih godina u Americi i tada to (brak između ljudi različitih rasa), kako se kaže u samom filmu, u sedamnaest država ne bi bilo po zakonu.

Između to dvoje ljudi postoje još neke razlike - on je od nje stariji četrnaest godina, različiti su i iskustveno, ali na to niko ne reaguje. Reaguje se samo na to što je on crnac, a ona belkinja i to je toliko šokantno da otac glavne junakinje (kad upoznaje njenog momka) u prvi mah poriče da bi taj čovek mogao biti zet, odnosno ne pušta da mu do svesti dopre ta činjenica.

I sa druge strane, kad sazna o čemu je reč, otac odmah proverava podatke o ćerkinom momku. To je pojava koja je u literaturi poznata kao „bela paranoja" - drugim rečima, pošto smo mi agresivni prema crncima oni moraju biti kriminogeni kako bismo mi napravili alibi za progon drugog.

Iako je otac video da se radi o izuzetnom čoveku i bio fasciniran njime zbog mnogo razloga, pre svega zbog humanističkog angažmana (momak je profesor na fakultetu), na sve to odlazi da ga proveri", zaključuje naša sagovornica.

U emisiji „Predstava o drugom" govorimo i o filmovima „Sjaj u očima" Srđana Karanovića i „Gran Torino" Klinta Istvuda. Emisija se može pogledati na Jutjub kanalu RTS-a:

https://www.youtube.com/watch?v=e_emDNv00AY