Šizofrenija - iskustvo glasova u glavi

Šizofrenija nije jedna bolest, već više njih – i novo genetičko istraživanje, mada fascinirajuće, pokazuje koliko je slika kompleksna.

Rubi Vaks, američka komičarka i pobornik javnog razgovora o mentalnom zdravlju, u jednom od svojih nastupa na Oksfordu, pitala je publiku koliko njih je ikada čulo glasove u svojoj glavi. Otprilike trećina posetilaca podigla je ruku. Njihovo priznanje je bilo nešto sasvim drugačije od onog internog - često umereno paranoidnog "razgovora sa samim sobom" koji je svima poznat.

Ono što je Rubi Vaks jasno demonstrirala je apsurdnost stigmatizacije mentalnih bolesti u društvu. Iskustvo glasova u glavi - simptom koji bi većina povezala sa šizofrenijom - toliko je učestao da su mnogi voljni da to priznaju.

Kako ovaj spektar obuhvata trećinu publike Rubi Vaks i ljude koji su tako ozbiljno bolesni, sa najtežim oblicima šizofrenije da doživotno primaju lekove i često se nalaze u bolnici?

Jedan trag ove kompleksnosti i kako šizofrenija "nastaje", pojavio se u novom istraživanju nedavno objavljenom u časopisu Nejčr u okviru koga je posmatrana genetička osnova ove bolesti. Naučnici su se dugo sporili o relativnoj ulozi koju imaju geni kod šizofrenije - stanja od kojeg boluje više od 24 miliona ljudi širom sveta, već dugi niz godina. Sada u jednoj od najvećih genetičkih studija te vrste tim naučnika iz celog sveta uporedio je genome 36 989 ljudi sa šizofrenijom sa 113 075 kontrolnih učesnika. Identifikovano je 128 nezavisnih gena, kod ljudi sa šizofrenijom, od kojih 83 nisu do sada bili poznati.

"Zbog dugogodišnjeg slabog razumevanja biologije bolesti bilo je veoma teško razviti nove pravce u lečenju šizofrenije. Pronalaskom čitavog spektra genetičkih veza otvoren je prostor za značajne eksperimente koji bi odgonetnuli biologiju tog stanja i zatim bi, nadamo se, usledile i nove terapije", rekao je profesor Majkl O Donavan sa Univerziteta Kardif koji je vodio istraživanje.

Iako je ovo značajna studija, bilo bi pogrešno reći da će genomički rad dovesti do sigurnog proboja u smislu leka za mentalne bolesti. Ono što nova informacija pruža je mogućnost da se postave bolja pitanja o tome šta sledeće treba istraživati na ovom polju, na primer, neki od novih identifikovanih gena su uključeni u imunološki proces, što daje prve stvarne dokaze o postojećoj hipotezi koja povezuje šizofreniju sa problemima imunološkog sistema.

Prof Dejvid Kurtis sa UKL jedan od autora istraživanja rekao je: "Ova studija postavlja psihijatriju u istu kategoriju kao i druge grane medicine. U prošlosti smo se borili za mišljenje da psihijatrijska stanja nisu 'stvarne bolesti' između ostalog i zato što su ranije genetičke studije imale malo uspeha. Sada pouzdano znamo da postoje biološki procesi koji su krenuli pogrešnim putem".

"Mislim da je studija revolucionarna, imamo veliku količinu nove biologije koju treba istražiti - čitavu novu grupu ideja koje mogu da pruže mnoge potencijalne puteve lečenja. To je presudno. Terapija lekovima za šizofreniju se nije znatno promenila od sedamdesetih godina 20. veka", rekao je dr Džerom Brin sa Kings koledža u Londonu.

Novo istraživanje opominje koliko se ustvari malo zna o šizofreniji, koliko smo daleko od biološkog testiranja i lečenja mentalnih bolesti u poređenju sa ostalim ozbiljnim bolestima. Sada se zna da postoji 128 različitih gena raširenih po čitavom genomu, neki sa jačim efektima od drugih. Međutim, nisu svi oni zastupljeni u genomu svakog pacijenata sa šizofrenijom. Broj mogućih kombinacija gena je dovoljno komplikovano čvorište uzroka i pozadinska buka da bismo to razumeli - ali genetika nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir. Dobro je poznato da na bolest utiču socijalni faktori i životna sredina. Socio-ekonomski status, nivo stresa, porodica, ali i upotreba narkotika predstavljaju važne okidače.

"Zagonetka šizofrenije je u tome što bilo koji pacijent može da ima jednu od hiljade mogućih kombinacija gena koja vodi ka većoj osetljivosti na bolest, pored brda faktora rizika iz životne sredine. To je jedan od razloga zašto se šizofrenija opisno dijagnostikuje, pre nego putem biološki zasnovanih testova, i to se verovatno uskoro neće promeniti", kaže dr Džon Vilijams, šef Odeljenja za neuronauke i mentalno zdravlje fondacije Velkam Trast.

Ono što psihijatri trenutno dijagnostikuju kao šizofreniju u stvari je kombinacija različitih poremećaja. To objašnjava zašto ljudi kojima je postavljena dijagnoza govore o tako različitim dešavanjima, i zašto lekovi koji deluju kod jednog pacijenta imaju slabo delovanje ili nikakvo kod drugog. Ono što jeste jasno je da odgovor na šizofreniju i na sve druge mentalne bolesti, uključujući depresiju, bipolarni poremećaj i demenciju, neće biti nađen samo u genetičkoj analizi. Razumevanje mentalnih oboljenja nalazi se u sastavljanju veoma kompleksne slagalice raznih vrsta saznanja. Postepeno, kako slika koje se formira bude jasnija, moći će da se pripreme intervencije i terapije koje će preciznije ciljati pojedince i njihove različite matrice simptoma. U studiji gena šizofrenije otkriveno je nekoliko ključnih delova slagalice mentalne bolesti, ali celokupna slika je i dalje mutna.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">