Zatvaranje ruta - sećanje na Anu Frank

Dana 9. marta ove godine stigle su vesti o zatvaranju takozvane Balkanske rute za izbeglice koje se sklanjaju od ratova i represija u svojim zemljama. Ovo je povod da se setimo porodice Frank, koja, takođe, nije dobila dozvolu da otputuje u zemlju u kojoj bi potražila spas od nadolazeće opasnosti. U maju 1940. godine Oto Frank je pokušao da dobije dozvolu kako bi se sa porodicom sklonio u Ameriku, jedino mesto koje mu se u tom trenutku činilo bezbednim za Jevreje. Vlasti SAD-a su ih odbile jer su se bojale da ljudi koji imaju rođake u Nemačkoj mogu biti ucenjeni i da mogu da postanu nacistički špijuni.

U maju 1940. godine Oto Frank je pokušao da dobije dozvolu kako bi se sa porodicom sklonio u Ameriku, jedino mesto koje mu se u tom trenutku činilo bezbednim za Jevreje. Vlasti SAD-a su ih odbile jer su se bojale da ljudi koji imaju rođake u Nemačkoj mogu biti ucenjeni i da mogu da postanu nacistički špijuni. 

Selidba u Holandiju

Oto Frank je imao dve ćerke. Jednu od njih danas znamo kao najpoznatiju trinaestogodišnju spisateljicu i žrtvu Holokausta: Anu Frank. Porodica Frank se doselila u Holandiju 1933. godine, bežeći od represije i progona u Nemačkoj.

Maja 1940. godine Nemačka je okupirala Holandiju, nakon čega su počeli progoni Jevreja i uvođenje diskriminatornih zakona.

Oto je počeo da radi u „Opekti", preduzeću koje je proizvodilo voćni ekstrakt pektina, a stan je našao u Amsterdamu. Edit i deca stigli su u Amsterdam u februaru 1934. godine. Ana je upisala „Montesori" školu, a Margo državnu, ali pošto je uveden dekret da Jevreji mogu pohađati samo jevrejske škole, prebačene su u jevrejski licej.

U aprilu 1941. godine Oto Frank je pokušao da spase svoju firmu od konfiskacije. Prebacio je svoje akcije na Johanesa Klajmana i registrovao ga kao direktora. Kompanija je likvidirana, a sva prava preneta su na treću osobu, Jana Giesa. Na taj način posao je nastavljen i Oto Frank je uspevao da zaradi minimum kako bi izdržavao porodicu.

Anin dnevnik

Za svoj trinaesti rođendan Ana Frank je dobila svesku koju je nekoliko dana ranije primetila u izlogu i pokazala svome ocu. Iako je bila malih dimenzija, sveska je imala katanac kojim se mogla zaključavati, pa je Ana odlučila da u njoj vodi dnevnik.

Počela je istog dana. Prvih dana 1942. godine ona piše o zabranama i ograničenjima sa kojima su se suočavali holandski Jevreji. Beleži kako je tužna zbog smrti svoje bake koja je umrla početkom te godine.

Ana sanja da postane glumica. Obožava filmove, ali ne može da ih gleda jer je Jevrejima zabranjen pristup bioskopima i pozorištima od januara 1941. godine.

Juna 1942. godine, Anina sestra Margo dobija poziv Centralne kancelarije za emigraciju Jevreja u Amsterdamu za prijem u radni logor. Frankovi odlučuju da se se sakriju u ulici Prinsengraht, u blizini jednog od tri glavna amsterdamska kanala.

Skrivanje

U ponedeljak jutru, 6. jula 1942, Frankovi su se sakrili u prostorije iza zgrade „Opekte". Prethodno su „rasturili" stan kako bi stvorili utisak iznenadnog odlaska, a Oto je ostavio pismo u kojem se implicira da su otišli u Švajcarsku. Mačka Murtjea, koga je Ana nekoliko puta pomenula u dnevniku, morali su da ostave zbog tajnosti.

 

Jevrejima nije bilo dozvoljeno korišćenje javnog prevoza, pa su bili primorani da hodaju nekoliko kilometara. Iako je bio jul, nosili su nekoliko slojeva odeće jer nisu smeli da budu viđeni sa prtljagom.

Viktor Kugler (pseudonim Hari Kraler), Johanes Klajman (Simon Kophes), Mip Gis (Mip Kolen) i Bep Foskujl (Eli Fosen) bili su jedini radnici u „Opekti" koji su znali za „Tajno skrovište". Uz Jana Gisa (Henk Kolen) i Bepinog oca Johanesa Henrika Foskujla (Gospodin Fosen), oni su Ani i ostalima bili jedini „pomagači".

Kao jedina veza „Tajnog skrovišta" i spoljnjeg sveta, skrivenima su prenosili ratne vesti i politička dešavanja. Bili su deo holandskog pokreta otpora, pa su hranu i odeću nabavljali preko vaučera koje je dobijao Jan.

To je vremenom postajalo teže. Ana je u dnevniku opisala njihovu posvećenost i pokušaje da „podignu" raspoloženje u skrovištu u najopasnijim vremenima. Pomagači su sve vreme bili svesni da će ako budu uhvaćeni najverovatnije biti osuđeni na smrtnu kaznu zbog skrivanja Jevreja. Ana je u svojim zapisima koristila pseudonime da ih Nemci ne bi otkrili ukoliko pronađu dnevnik.

 

Porodica Van Pels (Hans van Dan, supruga Petronela van Dan i njihov 16-godišnji sin Petr) pridružila se Frankovima 13. jula 1942, a u novembru stigao je i Fric Pfefer (Alfred Dusl), zubar i Otov prijatelj.

Dnevnik

Ana je vodila dnevnik do 1. avgusta 1944. Nakon dve godine njihovo sklonište je otkriveno na osnovu dojave. Anina porodica, Van Pelsovi i Fric Pfefer deportovani su u logore. Ana je umrla sedam meseci kasnije od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belzen, nekoliko dana posle smrti svoje sestre Margo.

Anin otac je jedini preživeo rat. Kad se vratio u Amsterdam pronašao je dnevnik svoje ćerke. Dnevnik, u kome je Ana beležila svoje misli od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944, objavljen je 1947. godine u originalnoj i delimično skraćenoj verziji na holandskom jeziku. 

broj komentara 9 pošalji komentar
(četvrtak, 31. mar 2016, 12:56) - anonymous [neregistrovani]

Ne razumem?

Ne razumen kako se i po kom osnovu porodica Frank i drugi 6 miliona Jevreja u Europi u 20.veku koji su živeli na teritoriji Europskih zemalja u svojim kućama i stanovima radeċi svoje poslove deca išla u škole mogu upoređivati sa "migrantima"?

(sreda, 30. mar 2016, 21:51) - Чича из Шумадије [neregistrovani]

Цео свет је чуо и осуђује

Ми смо морали да заборавимо хиљаде српске деце око Козаре које су усташки нељуди побили, да се није смео поменути овај хрватски геноцид, због Највећег сина наших народа и народности, која је то била превара, јадни српски народе, добро си и претекао поред толико злотвора око себе.
И ту се ништа није променило, злотвори се удружили.

(sreda, 30. mar 2016, 21:43) - anonymous [neregistrovani]

Koliko je desetina hiljada sprskih "Ana Frank" u Jasenovcu, Donjoj Gradisci, u "Jadnovu" na Pagu ubijeni, a vi o tome ni reci

zalosno je kako srpski intelektualci nisu sposobni da napisu koju knjigu o sudbini jedne o takvih devojcica i sto nasi mediji samo mogu od tudjinaca da primaju vesti.

(sreda, 30. mar 2016, 20:13) - anonymous [neregistrovani]

izbeglice i ekonomija?

A zasto su Srbi bezali iz Srbije, BiH i Hrvatske i to u SAD, NEmacku, Austriju, Australiju, skoro sve zemlje koje su nas bombardovale i unistavale kroz istoriju? Ekonomija, brale! Niko nije ostao da "brani srpstvo"! Nikoga to nije brinulo, samo da pobegnu! Zato, ne likujte i ne pravite se pametni, jer smo isto radili ono za sta sada optuzujete ove jadne ljude!

(sreda, 30. mar 2016, 19:41) - Protiv zaborava! [neregistrovani]

Neslavna proslost:

Anu Frank su izdali Holandjani!

(sreda, 30. mar 2016, 18:56) - anonymous [neregistrovani]

bb

Kakve veze ima ane frank sa migrantima?
Ane frank je izgubila zivot jer su nacisti ubijali ljude na "rasnoj" osnovi.
Vecina Migranata beze u eu zbog ekonomskih razlog, msnjina su iz sirije. Kao drugo eu je zapicela rat

(sreda, 30. mar 2016, 18:22) - Гастарбајтовање [neregistrovani]

Музеј сам посетио још...

пре тридесетак година,у друштву Немице која до тада о Ани ништа није знала!- А онда се расплакала...

(sreda, 30. mar 2016, 17:32) - anonymous [neregistrovani]

Није исто

Не треба поредити Ану ранк која је бежала из Европе и данашње избеглице које долазе из Азије и Африке. Морате схватити да ти људи тешко прихватају интеграцију, Европа је за њих велики шок. Друго, велики број избеглица је кренуо искључиво у потрагу за бољим финансијама, доказ за то су и избегавања да се пријаве у Мађарској и противљењу расподеле по Еу земљама. Не разумем како неко ко бежи од рата даје себи за право да пребира до те мере.

(sreda, 30. mar 2016, 13:58) - anonymous [neregistrovani]

Istorija se ponavlja

Ljudska istorija se vrti u krug, stalno iste priče , samo je pitanje kome će se koja uloga dodeliti. Tragično.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">