Kulturološke razlike polne karakterizacije

Kroz složen proces socijalizacije, rod je postao društvena i kulturna kategorija. Dete upoznaje prihvatljive društvene modele ponašanja i priprema se za uloge koje će dobijati tokom života, bez obzira na to da li ih želi ili ne želi. U tom smislu kultura doživljava rodne razlike kao da su polne, tačnije kao da postoji neposredna uzročna veza između biofizičkih datosti i sociokulturoloških karakteristika. Kao kada se, na primer, kaže da je fudbal muška, a kuvanje ženska stvar.

Ne postoje kultura ni društvo u kojima nije povučena jasna granica između poslova, zanimanja i obaveza koji se smatraju muškim ili ženskim. Nepovredivost te granice ističe se i simbolički, kroz verovanja i običaje.

U našoj tradicionalnoj kulturi, na primer, osobe muškog pola nisu smele da imaju dodir saredmetima koji su se smatrali delom ženskog poslovnog inventara, kao što su  preslica, vreteno, metla. Verovalo se da bi na taj način muškarac mogao da izgubi muške moći, pre svega fizičku snagu i potenciju.

Iz istog razloga se kod alžirskih Berbera verovalo da  muškarac ne treba da provodi vreme u prostorijama u kojima često borave žene - u kuhinji, na terasi i u ženskoj dnevnoj sobi u kojoj su se obavljali porođaji.

U izuzetnim slučajevima i u srazmerno malom broju društava dozvoljava se da osobe žive van društveno nametnutih modela ponašanja za muškarce ili žene. Najčešće se radilo o osobama koje su dobijale neku vrstu duhovnog poziva, bilo da su u pitanju vračevi, iscelitelji bilo pojedinci koji su sledili određeni zavet.

Kod mnogih severnoameričkih indijanskih plemena postojali su berdaši ili, kako su ih sami zvali, bića sa dve duše. Češće muškarci nego žene, prelazili su društvene i kulturne granice pola. Nosili su odeću koja je bila mešavina muške i ženske nošnje.

Ako nisu živeli u celibatu, homoseksualnost i biseksualnost bi im tolerisali. Bavili su se zanimanjima koja nisu doživljavana ni kao muška ni kao ženska, mada su ponekad njihove delatnosti uključivale poslove koje su obavljala oba pola. Tako su mogli da budu iscelitelji, vidovnjaci, sveštenici, ali i ratnici, grnčari i švalje.

Bili su izuzetno poštovani i doživljavani kao jedinstvena ljudska bića bez polnih, bioloških i rodnih ograničenja. U pojedinim plemenima prerijskih Indijanaca najugledniji ratnici stupali su čak u brak sa muškim berdašima.

Bez obzira na to što je seksualna preferencija suprotnog pola češća, u svim vremenima sve kulture su poznavale i druge vrste odnosa. Neke kulture su tolerisale ili čak aktivno podsticale homoseksualnost. Među starim Grcima, na primer, ljubav muškarca prema muškarcu idealizovana je kao najviši oblik seksualne ljubavi.

Danas postoje uporedo i tradicionalni stavovi, po kojima je heteroseksualnost jedini moralno podobni oblik seksualnog ponašanja, ali i liberalna gledišta koja podržavaju različite vrste seksualne orijentacije i transrodne životne stilove.