Optimizam se uči!

Pesimističan način razmišljanja dešava se mnogima i najčešće je naučen, a karakterističan je po tome što te osobe na jedan negativan način razmišljaju i stvaraju uverenja o stvarima.

„To je u stvari jedna reakcija odustajanja, kada osoba misli da ništa što uradi ne može da joj pomogne da reši neke stvari koje ima kao probleme u životu. Na primer, kažu da nikada neće uspeti u poslu, da neće smršati jer dijete nikada ne deluju, da nikada neće naći partnera jer su svi partneri loši, ili da nikada neće ozdraviti“, objašnjava psiholog i psihoterapeut dr Nikola Petrović, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Upravo takav način razmišljanja osobe vodi ka depresivnom raspoloženju zbog kojeg se kasnije javljaju i zdravstveni problemi, koji stvaraju negativne efekte po naše celokupno zdravstveno psihofizičko stanje.

Realan optimizam

„I optimisti i pesimisti u životu doživljavaju teške stvari , ali optimisti bolje prolaze zato što se bolje nose sa time“, smatra dr Petrović. Objašnjava da je ključno da čovek odluči da ima fleksibilan, realni optimizam zasnovan na tome da, ako veruje da radi stvari od kojih će mu biti bolje, da će najverovatnije i da mu bude bolje.

Važno je da osoba zna da nije dovoljno samo da sebe ubeđuje da će sve da bude u redu „jer samoubeđivanje ne pomaže mnogo, već taj optimizam treba da bude usmeren na to da izbegavamo misli da će sve će da bude loše“, kaže dr Petrović.

Vežbati stavove

Postoji nekoliko načina kako čovek sebi može da popravi način razmišljanja. Pre svega, treba da zapita sebe gde mu je dokaz takvog negativnog razmišljanja, kako mu to pomaže – odnosno ne pomaže, da li mu je korisno da razmišlja na taj način i da li postoje neki drugačiji načini na koji može da razmišlja.

Ako čovek sebi postavi ta pitanja i vidi da ne mora uvek da tumači stvari na negativan način, nego da postoje i druga tumačenja, onda može pomoći sebi i osećati se bolje, objašnjavaju stručnjaci.