Koji su izazovi iseljavanja

Podaci o broju iseljenih iz Srbije su nepouzdani, pa broj naših ljudi u inostranstvu varira između 4.5 miliona i 11.5 miliona, od kojih je najmanje 500.000 mladih stručnjaka. Odluku o iseljavanju je teško doneti, a preseljenje nosi određene izazove u prilagođavanju. Stručnjaci kažu da je ključno preispitati svoju motivaciju, a da ona može biti racionalna ili iracionalna.

Zašto otići, zašto ostati

Racionalan motiv za čoveka je nemogućnost da nađe posao u struci, da zaradi dovoljno novca ili ostvari svoje ambicije, što može dovesti do frustracije. Tada čovek može da pomisli da za njega u njegovoj državi nema mesta i donese odluku o iseljavanju.

S druge strane, iracionalni motiv odnosi se na situacije u kojima je čovek vođen infantičnim razmišljanjem da je „tuđe slađe“. To su slučajevi u kojima čovek, bez argumenata, smatra da će mu u svakom slučaju u inostranstvu biti bolje, ne sagledava racionalno svoje odluke i rizike koje nosi odluka o iseljavanju. Takve impulsivne i infantilne odluke mogu na kraju produkovati razočarenje.

Plan za preseljenje

„Bilo bi dobro sam sa sobom proceniti da li je osoba neko ko će odgovoriti na ove izazove uspešno, ili će se slomiti, brzo vratiti, neće moći da izdrži nostalgiju i neke nove kulturološke momente“, objašnjava psihijatar i psihoterapeut dr Igor Radosavljević sa Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Takođe, Radosavljević navodi i da je važno da li će neko poći sa porodicom, da li ga tamo čeka mnogo prijatelja i što je važan faktor – da li zna jezik. Ljudi uvek prolaze kroz psihološko prilagođavanje koje nosi manji ili veći nivo stresa.

„Jedan od trikova je oročavanje, jer ništa nije zauvek, nama se samo tako čini. Važno je pokušati reći sebi – tri meseca ću se mučiti, ja to mogu, od mučenja neću umreti, samo će mi biti teško, a to je za ljude“, objašnjava dr Radosavljević.

Ukoliko je čovek i nakon tog zacrtanog perioda jednako neprilagođen, trebalo bi da preispita svoje motive s početka – da li su bili dovoljno utemeljeni. „Dešava se da čovek razmišlja – ili da je bolje i nastavlja da gazi jednim racionalnim putem, ili će se vratiti kući, a ni to nije katastrofa“, zaključuje dr Radosavljević.