Koji su izazovi iseljavanja

Preseljenje u drugu državu iskusili su mnogi. Odluka je teška, a treba je doneti u zavisnosti od tipa ličnosti, zrelosti i motiva. U svim slučajevima, adaptacija nosi brojne teškoće, ali psihoterapeuti imaju savete.

Podaci o broju iseljenih iz Srbije su nepouzdani, pa broj naših ljudi u inostranstvu varira između 4.5 miliona i 11.5 miliona, od kojih je najmanje 500.000 mladih stručnjaka. Odluku o iseljavanju je teško doneti, a preseljenje nosi određene izazove u prilagođavanju. Stručnjaci kažu da je ključno preispitati svoju motivaciju, a da ona može biti racionalna ili iracionalna.

Zašto otići, zašto ostati

Racionalan motiv za čoveka je nemogućnost da nađe posao u struci, da zaradi dovoljno novca ili ostvari svoje ambicije, što može dovesti do frustracije. Tada čovek može da pomisli da za njega u njegovoj državi nema mesta i donese odluku o iseljavanju.

S druge strane, iracionalni motiv odnosi se na situacije u kojima je čovek vođen infantičnim razmišljanjem da je „tuđe slađe“. To su slučajevi u kojima čovek, bez argumenata, smatra da će mu u svakom slučaju u inostranstvu biti bolje, ne sagledava racionalno svoje odluke i rizike koje nosi odluka o iseljavanju. Takve impulsivne i infantilne odluke mogu na kraju produkovati razočarenje.

Plan za preseljenje

„Bilo bi dobro sam sa sobom proceniti da li je osoba neko ko će odgovoriti na ove izazove uspešno, ili će se slomiti, brzo vratiti, neće moći da izdrži nostalgiju i neke nove kulturološke momente“, objašnjava psihijatar i psihoterapeut dr Igor Radosavljević sa Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Takođe, Radosavljević navodi i da je važno da li će neko poći sa porodicom, da li ga tamo čeka mnogo prijatelja i što je važan faktor – da li zna jezik. Ljudi uvek prolaze kroz psihološko prilagođavanje koje nosi manji ili veći nivo stresa.

„Jedan od trikova je oročavanje, jer ništa nije zauvek, nama se samo tako čini. Važno je pokušati reći sebi – tri meseca ću se mučiti, ja to mogu, od mučenja neću umreti, samo će mi biti teško, a to je za ljude“, objašnjava dr Radosavljević.

Ukoliko je čovek i nakon tog zacrtanog perioda jednako neprilagođen, trebalo bi da preispita svoje motive s početka – da li su bili dovoljno utemeljeni. „Dešava se da čovek razmišlja – ili da je bolje i nastavlja da gazi jednim racionalnim putem, ili će se vratiti kući, a ni to nije katastrofa“, zaključuje dr Radosavljević.

broj komentara 8 pošalji komentar
(ponedeljak, 14. mar 2016, 17:00) - Gastarbeiter [neregistrovani]

Posle pola veka,priznao mi je...

bivsi kolega iz vremena u Srbiji:"Nisi dobio unapredjenje,jer su "Oni" krali na veliko,a ti bi samo smetao!"

(ponedeljak, 14. mar 2016, 16:39) - anonymous [neregistrovani]

Citati iz nerealnih gastarbajterskih bajki

Citat 1: "... jer se poštenje i rad svuda u normalnom svetu vrednuju."

Poštenje i rad u tom "normalnom svetu", gde danas spada i Srbija, se vrednuju se otprilike isto kao u i Srbiji danas. Anomalije iz nekih prošlih vremena naravno još uvek izazivaju negativne emocije kod mnogih u Srbiji. Ali ko danas nadje posao (to je u Srbiji teško, medjutim sve je teže i na zapadu), i ko na tom poslu ozbiljno radi, očekuje ga neki "normalan život". Neće naravno imati iste šanse kao oni koji imaju veze i koji su deca političara, i direktora ili ljubavnice istih. Sve je to isto na zapadu kao i u Srbiji.

Citat 2: "... Još ako uz to imaju neko obrazovanje ili se ne libe sticanja istog, očekuje ih sasvim normalan život i brojne mogućnosti da ga vode."

Ovaj citat govori da se na zapad i danas može i bez obrazovanja. Nekada se moglo, danas ne. Dobar savet vam je da se manete ćorava posla. Danas ni obrazovanje nije nikakva garancija, a oni bez obrazovanja mogu samo da se slikaju, ako nemaju neke debele veze u inostranstvu. Većina takve veze nema.

(ponedeljak, 14. mar 2016, 06:09) - anonymous [neregistrovani]

Samo naprijed

Ja sam se 1998 doselio u SAD, prva godina malo teska, neizvjesna, a poslije, kao da sam se rodio ovde, posao,kuca, Obitelj, I napokon nakon 10 god. bez dugova. Samo boze zdravlja.
Zato ljudi, ako imate sansu, samo se s selite ka zapadu, kako god bolje nego na brdovitom balkanu, a dok docekamo bolju buducnost u regionu, ode zivot. Pozdrav.

(ponedeljak, 14. mar 2016, 03:21) - anonymous [neregistrovani]

Iskustvo iseljenika

Kada sam pre trideset i nesto godina napustio Srbiju sa mladom porodicom, imao sam samo jednu zelju da uspem.... Nije mi bilo lako, nije bilo kompjutera, ni interneta kao danas. Do pocetka rata u ex Jugoslaviji bio sam u nedoumici, da li sam pogresio jer sam ostavio dobar posao, prijatelje, rodni Beograd..., medjutim rat i dogadjanja su me brzo vratila u stvarnost iz velike nostalgije. Shvatio sam da smo moja porodica i ja imali veliku srecu. Posle mnogo godina provedenih van Srbije, moj savet onima koji se iseljavaju je; da odlicno vladaju jezikom zemlje u koju idu, da su dobro pripremljeni za posao koji se trazi i koji hoce da rade! Diploma ne pomaze, ako ne znaju posao da rade.

(ponedeljak, 14. mar 2016, 00:24) - anonymous [neregistrovani]

Teško?

Ne postoji ni star, a pogtovo mlad čovek kom je teško da napusti Srbiju. Teško je naći mogućnost da se ode. Jedini koji zaista žele da ostanu su kriminalci i oni koji vole "sredićemo" sistem. A da li je drugde obavezno bolje? Autor teksta se drži infantilne taktike, jer naravno da nije bolje u Siriji, Libiji, a i još nekim zemljama. Ali, jasno je da naši ljudi tamo i ne idu, bar ne svojevoljno. A tamo gde idu JESTE obavezno bolje, jer se poštenje i rad svuda u normalnom svetu vrednuju. Još ako uz to imaju neko obrazovanje ili se ne libe sticanja istog, očekuje ih sasvim normalan život i brojne mogućnosti da ga vode. Probleme imaju samo oni koji nisu sazreli za životnu samostalnost ili su veoma nesigurni u sebe, kao i oni koji očekuju da u drugoj zemlji dobiju sve što im se u Srbiji sviđa, a ne nađu ništa što im se ne sviđa. Ipak, infantilno je smatrati da je takvih mnogo i da svi odlaze bez blagog pojma šta ih negde očekuje. Ja svaki put kada izađem iz kuće i vidim hordu manijaka parkiranih na trotoarima, stazama i livadama, znam da čekam samo prvu priliku da pobegnem. Samo koji minut kasnije, već se pitam da li zaista želim da čekam.

(nedelja, 13. mar 2016, 23:56) - anonymous [neregistrovani]

Gastarbajterske bajke

Mnogi mladi ljudi danas nasedaju na prazne gastarbajterske bajke, kako je sve divno na zapadu. Za vreme Brozovog komunizma, ali i post-komunizma 1990-ih bilo je nedvosmisleno bolje u inostranstvu nego u Srbiji, za sve. Zato su ljudi masovno i odlazili. Ta se situacija polako promenila. Ali bajke gastarbajtera nisu. Oni i dalje prodaju maglu kako je sve divno na zapadu. U stvarnosti, sa malim izuzecima, cela Evropa je u ekonomskim problemima. Mesta nema ni za sopstvenu omladinu. Nekakve diplome ne vrede kao nekada, jer danas ima miliona Kineza, Indijaca i raznih izbeglica koji isto imaju te diplome a nemaju posao. Plate su manje, stanovi su basnoslovno skupi. Biti sam u inostranstvu, za porodice sa decom stvara ekstra tenzije i probleme, jer nema baba i deda da se brinu o deci. I da dalje ne nabrajam. Naprosto, danas se mnogim stvarno obrazovanim ljudima u Srbiji ekonomski ne isplati da igde idu. Bruto plata negde drugde izgleda bolja, ali za onog ko ima stan u npr. Beogradu, kada se uzmu plus i minus stavke, bude ili egal ili manje para u inostranstvu. To pod pretpostavkom da nadju neki posao, a to danas nije ni najmanje lako. Posebno posao u struci, gde mogu da se razvijaju. Zato pamet u glavu, nabaviti korektne informacije i uzeti digitron u ruke, pre svake avanture sa odlaskom na zapad.

(nedelja, 13. mar 2016, 22:23) - Гастарбајтер,пензионер [neregistrovani]

Кроз живот ме је водила само једна реч:

Покушати!

(nedelja, 13. mar 2016, 20:47) - anonymous [neregistrovani]

Zasto sam otisao?

Zato sto sam imao nesto sto u Srbiji ne treba: diplomu i znanje engleskog jezika. Imam iza sebe jos i iskustvo i projekte, sto je takodje "teret" da se zaposli u Srbiji. Plata? Ne moze da se poredi, u Srbiji je nisam primio zadnjih 4 godine.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">