Idealan način za učenje matematike?

Kakvu potrebu desetogodišnje dete može imati za deljenjem, pitao se Benezet? „Ceo predmet aritmetike mogao bi da se odloži do sedmog razreda, a onda bi ga prosečno dete savladalo za dve godine“, predložio je ovaj pedagog.

U proleće 1929. godine kad je ovo predložio višem američkom školskom nadzorniku, Luis Pol Benezet je i sam bio već pet godina školski nadzornik u Mančesteru u Nju Hempširu i već bio oštro kritikovan zato što je praktično proterao aritmetiku iz nastavnog programa prvog i drugog razreda i prvog polugođa trećeg.

Benezet je zapisao da je u vreme kad je stupio na dužnost na mesto školskog nadzornika, 1924, u Mančesteru bilo 20 odsto više prvaka nego učenika drugog razreda, jer je petina dece ponavljala prvi razred zbog loših ocena iz aritmetike. „Uspeo sam da do 1929. godine izjednačim broj dece koja upisuju prvi i treći razred“, zapisuje Benezet.

Objasnite razlomak svojim rečima

Svoje istraživanje, Benezet je počeo tako što je tražio od 14-godišnjih đaka da mu svojim rečima objasne slučaj da je kada imamo dva razlomka sa istim brojiteljem, onaj sa manjim imeniteljem veći. Primetio je da je đacima veoma teško da to objasne.

Benezet je zaključio da je problem u nastavnom programu: „Ako je program zahtevao da deca savladaju deljenje do kraja četvrtog, a razlomke do kraja petog razreda nastavnik je takvim zadacima morao da posveti silne časove zanemarujući vežbanje govornog jezika. Isti eksperiment izveo sam u školama u državama Indijana i Viskonsin i dobio iste rezultate kao u Nju Hempširu“, zapisao je Benezet.

Potom je sproveo eksperiment u kome sve do sedmog razreda deca neće uopšte formalno učiti aritmetiku, nego će pre svega učiti da čitaju, rasuđuju i prepričavaju.

Istraživanje je nastavljeno u nižim razredima osnovne škole. Namera Luisa Pola Benezeta bila je da pokuša da osigura da učenici shvate značenje onoga što uče, a ne da samo pamte.

Namerno je odabrao škole sa velikim brojem imigrantske dece koja ne vladaju dobro engleskim jezikom, kako bi proverio da li je odsustvo rigidnog učenja matematike, omogućilo đacima da se koncentrišu na razvoj jezičkog izražavanja i da se tako mnogo lakše uključe u društvo nove zemlje, integrišu se, a kasnije mnogo brže uče na višim nivoima školovanja.

Takvi đaci bi mnogo lakše učili matematiku kada ovladaju razumevanjem pojmova na engleskom jeziku koji se koristio u školama. Njegova teorija je ostala uz mnoge kontroverze do danas veoma zanimljiva za izučavanje. Od 1938. do 1948. godine Benezet je bio profesor na Koledžu Dortmut, a zatim je još deset godina predavao na Univerzitetu Bredli i Koledžu Džekson.

Benezetove tekstove o učenju matematike na osnovu istraživanju koje je sproveo u američkim osnovnim školama početkom prošlog veka, objaviće uskoro na našem jeziku u novom broju časopis REČ izdavačke kuće „Fabrike knjiga“.