Šta radimo sa slobodnim vremenom?

Ljudi sve češće upadaju u zamku da svoje slobodno vreme potroše uzalud, u dosadi, ne radeći ništa korisno za sebe. Međutim, treba se setiti da je slobodno vreme dragocenost svakog čoveka i svako od nas treba da promisli na koji način će iskoristiti vreme koje mu je na raspolaganju.

Najvećom vrednošću u modernom društvu često se smatra novac, ali vrednost koja je sve više na ceni je vreme, naročito slobodno.

„Neophodno je da se zaštiti čovekova najvrednija imovina, čovekovo vreme“, smatra sociolog kulture profesor doktor Ratko Božović i dodaje da u okviru slobodnog vremena treba da imamo odmor, razonodu i razvitak ličnosti.

Posebnu pažnju treba posvetiti odmoru tela i uma, ali i odabrati aktivnosti koje drže našu pažnju i uče nas nešto novo.

„Najvažniji deo slobodnog vremena je vreme koje se vezuje za razvitak ličnosti i u tome vidim najveću vrednost slobodnog vremena, koje označavam kao dokolica“, kaže doktor Božović koji je, prilikom posmatranja fenomena slobodnog vremena, izdvojio i definisao dva pojma - dokolicu i dokonicu.

„Dokolica je vreme u kome smo najbliži svojim potencijalima, vreme u kome postajemo ono što jesmo - sa stanovišta naših potencijala, naše kreativnosti i naših najboljih mogućnosti. A dokonica je vreme u kome ne znamo šta ćemo sa samim sobom i to vreme po svaku cenu treba izbeći. Prema tome, velika je razlika između dokolice i dokonice“, objašnjava Ratko Božović napominjući da je dokolicu neophodno ostvariti kao deo potvrde dostizanja svojih najboljih mogućnosti.

Vreme penzionera i nezaposlenih

Favorizovanje rada poslednjih decenija potcenilo je značaj slobodnog vremena, korisnog za čovekovu kreativnost, a dokolica je ponekad identifikovana kao nešto što nije vredno. Kao dodatni problem sociolog vidi i to da su se kod nas već decenijama ljudi obučavali za jedan poziv pa se sada dešava da se, kada se završi radni vek, čovek koji nema kreativnu dokolicu u penziji suočava sa prazninom.

„Međutim, mi imamo i veliki broj ljudi koji su nezaposleni. Tu ostaje pitanje šta je sa njihovim slobodnim vremenom - ono je slobodno, ali u teskobi i nevolji, zbog društvene neostvarenosti“, smatra Božović i ističe da se ovi ljudi suočavaju sa dosadom, a dosada je, kako kaže, najgora bolest modernog čoveka - iz prostog razloga što ne ubija na mah, nego na rate.

Imati slobodan izbor

Mnogo toga što čovek bira nameće civilizacija i doba u kome živimo. Zato Božović smatra da je najvažnije da uvek postoji izbor i da je neophodno da slobodno vreme čoveku donese dobrobit.

„Osnovno je da svaki čovek ima slobodan izbor i da odbrani svoje vreme odmora, tako da ga provede na neki način u opuštanju i odmoru od onoga što su nevoljne okolnosti“, kaže Božović, a kao ključnu stvar navodi da je poželjno da budemo „u znaku sopstvenog unutrašnjeg impulsa koji nas vodi ka promeni, da budemo najbliže onome što je naš ljudski kreativni potencijal“.

Neophodno je da čovek razvija svoju sposobnost da izabere najbolju mogućnost za odmor, razonodu i razvitak ličnosti. Danas će se stil življenja više odrediti prema tome šta činimo u slobodnom vremenu, nego u profesionalnoj aktivnosti.